Kristina i Erik Švendeman, američki penzioneri, proveli su nekoliko meseci putujući po Aziji početkom prošle godine. Na proleće su se vratili u Italiju, gde su ostali nekoliko meseci, ali su zbog pravila o boravku od 90 dana odlučili da naredna tri meseca provedu u pokretu. Njihovo putovanje obuhvatilo je Englesku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Tursku, Jordan i Kipar, a u oktobru su se ponovo vratili u Italiju.
Ovaj način putovanja poznat je kao „Šengenski šafl“ (Schengen Shuffle), o čemu piše CNN. Ova praksa podrazumeva stalno kretanje kako bi se izbeglo prekoračenje pravila o boravku u šengenskoj zoni, gde građanima većine zemalja nije dozvoljeno da ostanu duže od 90 dana u svakih 180 dana. Šengenska zona trenutno obuhvata 29 država članica, a pravilo „90/180“ zahteva pažljivo planiranje kako bi se osiguralo da putnici ne premaše dozvoljeni boravak.
Švendemanovi su se 2022. godine preselili u Italiju iz Napulja na Floridi, koristeći vizu za boravak bez zaposlenja. Međutim, nakon dve godine odlučili su da žele više da putuju nego da obnavljaju vizu. Iako uživaju u Italiji, shvatili su da žele da provode veći deo godine putujući. Kristina je napomenula da provedu oko 170 dana godišnje u Italiji, što je skoro sav dozvoljeni boravak u okviru Šengena.
Šengenska zona, koja je uspostavljena 1985. godine, omogućava slobodno kretanje među članicama bez graničnih kontrola. Pravilo 90/180 ne zahteva da maksimalnih 90 dana bude provedeno uzastopno, ali zahteva pažljivo računanje vremena koje putnici provode u šengenskoj zoni.
Za američke državljane, putovanje u Evropu je znatno lakše nego za građane mnogih drugih zemalja, jer ne zahtevaju vizu pre ulaska. Emili Vilson i Kris Prudom, koji su takođe putovali po Evropi, kažu da im je jedan od razloga za putovanje istraživanje novih mesta, ali i činjenica da nemaju vizu koja bi im omogućila duži boravak u Portugalu, zemlji koju su izabrali za život.
Oni razmatraju boravišne vize, ali se suočavaju s birokratijom i komplikovanim zahtevima koji ograničavaju njihovu sposobnost da putuju. Ovaj način putovanja im omogućava da polako istražuju svet, a inspiraciju su pronašli u pričama drugih putnika na društvenim mrežama.
Osobe koje praktikuju „šafl“ suočavaju se s različitim izazovima, uključujući pribavljanje viza i pronalaženje smeštaja. Sindi Vilhelm, koja je provela tri godine u „šaflovanju“ pre nego što je dobila dugoročnu dozvolu boravka u Francuskoj, pokrenula je Fejsbuk grupu „Schengen Shuffle Expats“ kako bi se povezala s drugima koji prolaze kroz slične situacije. Grupa je danas popularna i okuplja gotovo 7.000 članova.
Iako neki „šafleri“ kupuju nekretnine, mnogi su prinuđeni da koriste kratkoročni smeštaj. Praćenje pravila o boravku u Šengenskoj zoni zahteva stalnu pažnju, jer se dani putovanja između zemalja računaju kao puni dani boravka.
Mnogi od njih koriste aplikacije kao što su Schengen Calculator 90/180 i Schengen Simple za praćenje svog boravka. Ova praksa, iako izazovna, omogućava im da istražuju različite kulture i mesta, dok se istovremeno suočavaju s izazovima koji dolaze s stalnim putovanjem. „Šafl“ tako postaje način života za mnoge koji žele da uživaju u slobodi putovanja unutar Evrope.
