Poljoprivrednik iz okoline Paraćina, Dejan Đokić, suočava se sa ozbiljnim problemima tokom ovog proleća, nakon što je posejao 21 hektar kukuruza. Naime, Đokić je primetio da su njegove useve napali gavranovi i vrane, što ga je primoralo da ponovo seje četvrtinu parceli. Ove ptice vade seme čim proklija, a tokom noći mogu uništiti i do pola njive.
„Situacija je užasna, jer su vrane zaštićena vrsta i ne smete ih ubiti. Ranije smo imali hemijska sredstva za zaštitu kukuruza, ali ih više nema na tržištu. Ratarima su vezane ruke, a štete su velike“, žali se Đokić. On je tokom vikenda bio primoran da na nekim njivama ponovi setvu, jer su gavranovi povadili kompletne redove kukuruza. Đokić, koji je jedan od retkih ratara u centralnoj Srbiji koji navodnjava svoj kukuruz, smatra da bi država trebala da nađe rešenje za ovaj problem. Uverava da je šteta od napada ptica uočena na mnogim njivama u Pomoravlju, a verovatno i u drugim delovima Srbije.
Pored toga, Đokić ističe da je setva svake godine sve skuplja, pa ponovna setva predstavlja gubitak i novca i vremena. U Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi (PSSS) u Jagodini takođe su svesni ovog problema i lično su ga doživeli na nekim svojim oglednim poljima. Kukuruz trpi značajne štete od vrana, naročito nakon što su zabranjena efikasna sredstva za odbijanje ptica, koja su do sada bila korišćena.
Preporučuje se dublja setva u trećoj dekadi aprila, kako bi se otežao pristup štetočinama do zrna. Nakon što kukuruz nikne, važno je koristiti vizuelna i zvučna sredstva za odvraćanje ptica. Zaštitne mreže su takođe odlično rešenje, ali ih ima veoma malo među ratarima. Dragan Mijušković, savetodavac za ratarstvo u PSSS, ističe da ptice vremenom postaju otporne na zvučne topove, pa je najbolje koristiti svetlucave trake ili strašila. On napominje da su i sami postavljali trake u jednom od svojih ogleda.
Repelenti su zabranjeni, jer su neki od njih dovodili do uginuća ptica, a vrane i gavranovi su posebno zaštićena vrsta. U Pomoravskom okrugu setva kukuruza je pri kraju, a prema Mijuškovićevim procenama, ostalo je još desetak procenata površina koje treba posaditi, i to na parcelama gde se čeka prvi otkos stare lucerke. U tom slučaju, bira se hibrid sa malo kraćom vegetacijom.
Poslednjih godina, rod kukuruza bio je znatno niži zbog suše, a pored ptica, aktuelni problemi su i kukuruzna pipa, koja se pojavljuje na parcelama pored reka gde ima vlage. Ovi faktori dodatno otežavaju situaciju ratarima, koji se bore sa izazovima prirode i propisima koji im ne omogućavaju adekvatnu zaštitu useva.
Đokić i drugi poljoprivrednici apeliraju na nadležne da pronađu rešenje kako bi zaštitili svoje useve i obezbedili sigurniju i plodniju sezonu. U svetlu ovih izazova, očigledno je da ratarima nedostaju sredstva i podrška kako bi se suočili sa sve većim pritiscima koje donosi moderan život i klimatske promene.
