Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, izjavila je danas u Atini da Srbija teži da postane regionalni energetski centar kroz koji će prolaziti značajan deo gasa i struje od juga prema severu Evrope. Na panelu „Ispunjavanje ciljeva do 2030 – Obaveze liderstva za energetsku tranziciju“, koji se održava u okviru Samita o energetskoj tranziciji, Đedović Handanović je naglasila da Srbija planira da uloži dodatnih 1,2 milijarde evra u izgradnju gasnih interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, kao i u jačanje unutrašnje gasne infrastrukture.
Ona je istakla važnost što većeg broja gasnih interkonekcija i energetskih veza kako bi Srbija mogla da iskoristi maksimum iz svojih resursa, ne samo za unutrašnje potrebe, već i u geopolitičkom smislu. Njena izjava dolazi u kontekstu jačanja regionalne energetske saradnje, gde Grčka, kao zemlja na moru, ima svoje interese zbog lakšeg pristupa energentima i velike količine struje koju može da distribuiše.
Srbija se, kao centralna i najveća država Balkanskog poluostrva, pozicionira kao ključni igrač u regionu. Đedović Handanović je naglasila da je već započela ulaganja u gasne interkonekcije, uključujući povezivanje sa Bugarskom, i da je cilj da se uložena sredstva koriste za nove interkonekcije koje će omogućiti pristup novim izvorima gasa.
Planira se jačanje regionalnih magistralnih gasovoda koji su stari 30 do 40 godina, kako bi se obezbedila ključna gasna žila koja će omogućiti tranzit od juga ka severu. Ulaganja će omogućiti Srbiji tranzitni kapacitet od 20 do 25 milijardi kubnih metara godišnje, što bi značajno poboljšalo sigurnost snabdevanja zemlje i jugoistočne Evrope.
Ministarka je takođe istakla da se slične aktivnosti odvijaju i u sektoru električne energije, gde Srbija planira da izgradi nove interkonekcije kako bi ojačala prenosne kapacitete. Srbija se nalazi u blizini četiri zemlje članice Evropske unije, pa je povećanje kapaciteta za prenos električne energije od suštinskog značaja. Transbalkanski koridor, koji povezuje Rumuniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, već je delimično završen, dok su radovi na novom koridoru u toku.
Đedović Handanović je naglasila da će se električni prenosni kapaciteti povećati sa 4.000 na 6.000 MW, što će dodatno osnažiti sigurnost snabdevanja Srbije. Spajanje tržišta sa Evropskom unijom je od ključnog značaja, ali je proces verifikacije spor, pa se očekuje brži rad od strane Evropske komisije.
Ministarka je ukazala na to da bi spajanje tržišta trebalo da bude prioritet, posebno za Srbiju, koja je napredovala u reformama u energetskom sektoru. Podseća da je EU od 1. januara uvela taksu na emisije ugljenika (CBAM), što je dovelo do smanjenja razmene električne energije između regiona i zemalja EU, što nije povoljno.
Planovi Srbije za investiranje u energetsku infrastrukturu uključuju izgradnju gasovoda do Rumunije, dok će naša deonica biti dugačka 12 kilometara. Ministarstvo rudarstva i energetike teži bržem razvoju i odgovornijem radu energetskih preduzeća kako bi se obezbedila bolja energetska sigurnost.
Na kraju, Đedović Handanović je najavila svoju ulogu na samitu ministara energetike regiona u Atini, gde će se diskutovati o regionalnom povezivanju, jačanju infrastrukture i zajedničkim projektima za postizanje veće energetske bezbednosti. Srbija će raditi na projektima koji uključuju povezivanje sa Severnom Makedonijom i jačanje Južnog gasnog koridora do kraja sledeće godine.
