Turizam je ključni izvor prihoda za mnoge zemlje Evropske unije, ali sve više postaje izvor nezadovoljstva lokalnog stanovništva. Stanovnici se žale na nedostatak stambenog prostora i rast troškova života, što dovodi do sve većeg otpora prema masovnom turizmu. Prema nedavnom istraživanju digitalne platforme JB.com, Španija, Italija i Francuska su tri zemlje u kojima je otpor prema turizmu najizraženiji.
Zvanični podaci pokazuju da je tokom prva četiri meseca 2026. godine broj turista u Španiji porastao za 3,4 odsto. Ministarstvo turizma očekuje da će broj putnika na međunarodnim dolaznim letovima u junu biti 7,1 odsto veći nego prošle godine. Slične prognoze postoje i za Italiju i Francusku, gde se očekuje rast turističkog prometa od 12 odsto i 2,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Nasuprot tome, Kipar i Albanija su, prema istraživanju JB.com, zemlje koje dočekuju turiste bez protesta i uz minimalna ograničenja. Ove zemlje su se pokazale kao primeri uspešnog turizma koji ne izaziva nezadovoljstvo među lokalnim stanovništvom.
Istraživanje je analiziralo intenzitet protesta, medijsku pažnju, visinu turističkih taksi i odnos broja posetilaca prema broju stanovnika u 30 zemalja širom sveta. Španija je prednjačila sa protestima protiv masovnog turizma u više od 40 gradova, uključujući Barselonu i Kanarska ostrva. Katalonija, gde se nalazi Barselona, privukla je oko 20,1 milion turista tokom 2025. godine, što je blagi porast u odnosu na prethodnu godinu.
U junu prošle godine, demonstranti su marširali centrom Barselone sa transparentima koji su nosili poruke poput „Turizam ubija Barselonu“, dok su na popularnim turističkim lokacijama prskali turiste vodenim pištoljima. Ovi protesti su odražavali frustraciju lokalnog stanovništva prema prekomernom broju turista i njegovim negativnim posledicama.
Italija takođe beleži proteste protiv masovnog turizma, posebno u gradovima kao što su Venecija, Rim, Firenca, Napulj i Milano. Aktivisti su se borili protiv kratkoročnog iznajmljivanja stanova, oštećujući ili uklanjajući sefove za ključeve koje koriste vlasnici nekretnina. Ovi protesti ukazuju na ozbiljnu zabrinutost zbog nedostatka pristupačnog smeštaja za lokalno stanovništvo.
U pokušaju da obuzda prekomerni turizam, Venecija je ponovo uvela naplatu ulaska za jednodnevne posetioce tokom određenih datuma od petka do nedelje u aprilu, maju, junu i julu. Ova mera je deo šire strategije upravljanja turizmom koja ima za cilj očuvanje životnog standarda lokalnog stanovništva.
Francuska je takođe zabeležila proteste širom zemlje, uključujući Marselj, Nicu i Pariz. Aktivizam protiv kruzera je u porastu, što ukazuje na snažan otpor stanovnika prema masovnom turizmu, kako u kontinentalnim, tako i u priobalnim turističkim destinacijama.
U svetlu ovih protesta, jasna je potreba za pronalaženjem ravnoteže između razvoja turizma i zaštite interesa lokalnog stanovništva. Mnoge zemlje suočavaju se s izazovima kako da upravljaju turističkim tokovima tako da ne ugroze kvalitet života svojih građana. U tom smislu, važno je uključiti lokalne zajednice u proces donošenja odluka o turizmu, kako bi se osiguralo da se njihovi interesi uzimaju u obzir.
U zaključku, dok turizam ostaje značajan izvor prihoda za mnoge evropske zemlje, otpor lokalnih zajednica prema masovnom turizmu postaje sve zametniji. Potrebno je pronaći održiva rešenja koja će omogućiti turistički razvoj, a istovremeno očuvati kvalitet života lokalnog stanovništva. Samo tako se može obezbediti budućnost turizma koja će biti korisna za sve.
