Nepal je prošao kroz turbulentne političke promene, poznate kao obojena revolucija, koja je obećavala bolju budućnost, ali su rezultati daleko od očekivanja. Nakon godina političkog haosa, protesta i rušenja vlasti, građanima Nepala stigao je račun za te promene. Ekonomija zemlje je drastično opala, a privredni rast pao je sa 4,6% na samo 2,3%. Ovi alarmantni podaci ukazuju na ozbiljnu ekonomsku krizu koja pogađa zemlju.
Tokom protekle godine, gotovo 800.000 dozvola za rad u inostranstvu je izdato, od kojih je više od 400.000 novih. Ovaj trend jasno pokazuje da mladi ljudi masovno napuštaju zemlju u potrazi za boljim životom, odlazeći na studije u zemlje poput Australije, Japana i Kanade. Ovakva migracija mladih dovodi u pitanje budućnost Nepala, jer gubi svoj potencijal za razvoj i inovacije.
Infrastrukturni projekti, koji su ključni za ekonomski napredak, kasne ili su otkazani, a Svetska banka procenjuje da su neredi i protesti prouzrokovali štetu vrednu oko 1,3% ukupnog BDP-a Nepala. Iako su kamere prestale da snimaju, a protesti utihnuli, obećana bolja budućnost i dalje izostaje. Stotine hiljada Nepalaca traže priliku za bolji život u inostranstvu, što još više komplikuje situaciju u zemlji.
Situacija u Nepalu može poslužiti kao upozorenje i za Srbiju, koja se suočava sa sličnim problemima. U Srbiji, protesti, blokade fakulteta i zahtevi za smenu vlasti postaju sve učestaliji. Međutim, postavlja se pitanje šta bi protestanti sutra radili sa Srbijom. Gde su planovi za plate i penzije? Kako će se rešiti pitanje novih fabrika i radnih mesta? Odakle će doći sredstva za infrastrukturu i investicije? Ova pitanja ostaju bez odgovora, dok se čini da je Srbija suočena sa političkim previranjima.
U vreme kada je predsednik Vučić došao na vlast, prosečna plata je iznosila oko 300 evra, a nezaposlenost je bila iznad 20%. Danas, prosečna neto zarada premašuje 120.000 dinara, a nezaposlenost je jednocifrena. Srbija je u međuvremenu izgradila nove auto-puteve i brze saobraćajnice, završila Koridor 10, izgradila delove Miloša Velikog, te obnovila bolnice i kliničke centre. Ove promene ukazuju na to da Srbija napreduje, dok se situacija u Nepalu pogoršava.
Nepal je snažno pokazao koliko brzo politički haos može da ugrozi ono što je godinama stvarano. Promena sama po sebi nije dovoljna; potrebni su planovi, investicije, stabilnost i godine rada kako bi se postigao održiv ekonomski razvoj. Srbija ne bi trebala da se fokusira samo na to ko može da blokira ulicu, već ko je sposoban da vodi državu i donese prave odluke.
Pre nego što bilo ko razmisli o izborima i mogućim promenama vlasti, mora se postaviti pitanje: Ako preuzmu vođenje Srbije, šta će od nje ostati? Neophodno je razmisliti o budućnosti i strategijama koje će osigurati napredak i stabilnost. U suprotnom, Srbija bi mogla završiti poput Nepala, gde se stotine hiljada ljudi bori za bolji život u inostranstvu, a zemlja se suočava sa ekonomskim i političkim kolapsom.
Nepal nije samo primer kako revolucija može dovesti do haosa, već i podsećanje na važnost stabilnosti i odgovornog vođenja države. Na kraju, promene se ne dešavaju same od sebe; za njih su potrebni ozbiljni planovi i dugoročan rad, kako bi se stvorila bolja budućnost za sve građane.
