Neizvesnost na tržištu energenata uzrokovana blokadom Ormuskog moreuza i problemima u transportu sirovina značajno je uticala na cene građevinskog materijala. Od početka godine, cene pojedinih materijala porasle su i do 30 procenata. Proizvođači ovaj rast cena pravdaju poskupljenjem naftnih derivata, što je dovelo do čestih promena cena na stovarištima, često iz nedelje u nedelju.
Dodatni pritisak na cene vrši nedostatak sirovina, koji je posledica blokade transporta kroz Ormuski moreuz, dok velika potražnja, potaknuta radovima na međunarodnoj izložbi „Ekspo 2027“, dodatno utiče na rast cena. Vanja Jakovljević iz „Stovarišta Jakovljević“ u Zemunu ističe da su hidroizolacione materijale, kao što je stiropor, poskupeli za 30 procenata. Proizvodi od gvožđa, armatura i ekseri povećani su od 15 do 20 procenata, dok su cene opekarije, giter blokova i cementa porasle za oko 5 procenata.
Prema Jakovljevićevim rečima, krovni pokrivači su poskupeli za 3 procenata, dok su praškasti materijali, uključujući lepkove i maltere, poskupeli za nekoliko procenata. Na stovarištima se beleže sledeće promene cena: hidroizolacija (stiropor i stirodur) – 30 odsto, gvožđe, armatura, ekseri i žica – 15 do 20 odsto, cement – oko 5 odsto, opekarija (giter blokovi, klima blokovi) – oko 5 odsto, krovni pokrivači (crep) – 3 odsto, a praškasti materijali – 2 odsto.
Pored cene sirovina, na rast cena građevinskog materijala utiče i nedostatak radne snage. Jakovljević naglašava da je zbog manjka radne snage potrebno povećati plate, što dodatno povećava troškove proizvodnje i utiče na cene materijala, kao i na cenu kvadrata. Zbog visokih cena, potražnja za materijalima opada, jer mnogi odustaju od gradnje u iščekivanju stabilizacije cena naftnih derivata.
Osim toga, otežana je i nabavka robe zbog nedostatka sirovina na tržištu, jer se veliki deo roba izvozi. Uvoz cementa i sličnih materijala takođe je opterećen carinama od 50% preko ugovorenih kvota, a ukupni obim tarifnih kvota za bescarinski uvoz građevinskog materijala iznosi 421.094 tone.
Ograničenja uvoza određenih proizvoda, koja traju od januara do jula, dodatno komplikuju situaciju. Uredba o privremenim merama za obezbeđenje ekonomske stabilnosti obuhvata proizvode kao što su portland cement, čelični proizvodi i rebrasti betonski čelik. U trenutku kada na tržištu vlada nestašica materijala poput gips-kartonskih ploča, koje se široko koriste za izradu pregradnih zidova i dekorativnih elemenata, situacija postaje još teža.
Iako postoje opravdani razlozi za poskupljenje građevinskog materijala, ne može se isključiti mogućnost da proizvođači i distributeri koriste trenutnu situaciju kako bi dodatno povećali cene i nekih vrsta robe za koje ne postoje realna opravdanja. Ovo može dodatno opteretiti građane, posebno one koji planiraju gradnju ili renoviranje, dok u isto vreme smanjuje dostupnost materijala na tržištu.
S obzirom na trenutne okolnosti, pred građevinskom industrijom su ozbiljni izazovi, kako u pogledu troškova, tako i u pogledu dostupnosti materijala. Potrebno je pronaći rešenja koja će omogućiti stabilizaciju tržišta i olakšati pristup građevinskim materijalima, kako bi se izbegle daljne posledice na ekonomiju i razvoj građevinskog sektora.
