Najnovije naučno istraživanje sprovedeno u Kanadi ukazuje na ozbiljne posledice svakodnevne infrastrukture, poput benzinskih pumpi, po zdravlje najmlađih. Prema studiji objavljenoj u časopisu Environmental Pollution, deca koja odrastaju u blizini stanica za točenje goriva suočavaju se sa povišenim rizikom od razvoja leukemije.
Istraživački tim iz Kvebeka sproveo je obimnu studiju prateći 824.414 dece rođene između 2007. i 2020. godine. Analizirajući njihovo zdravstveno stanje do 15. godine života, naučnici su otkrili jasnu korelaciju između blizine benzinskih pumpi i učestalosti akutne limfoblastne leukemije. Najveći rizik je zabeležen kod dece čiji su domovi u krugu od 100 do 250 metara od pumpe. Ova veza je ostala stabilna čak i kada su istraživači isključili druge faktore, poput opšteg zagađenja saobraćaja, socioekonomskog statusa porodice ili karakteristika majke.
Stručnjaci ističu da je problem u isparljivim organskim jedinjenjima, pre svega u benzenu. Benzen se oslobađa u vazduh tokom skladištenja goriva, pretakanja iz cisterni i samog točenja. Kao poznati kancerogen, benzen je posebno opasan za decu jer se njihovi organizmi nalaze u fazi brzog rasta, a imunološki sistem je još uvek u razvoju. Iako studija ne može sa stopostotnom sigurnošću da dokaže da su isparenja jedini uzrok bolesti, biološka veza između benzena i raka krvi je dobro poznata medicini.
Istraživanje je donelo i pozitivan uvid. U Montrealu, gde su na snazi strogi propisi o obaveznoj ugradnji sistema za rekuperaciju benzinskih isparenja, zabeležen je znatno manji rizik od leukemije nego u ostatku države. Ovi podaci sugerišu da savremena tehnološka rešenja mogu drastično smanjiti izloženost štetnim materijama.
Lekari i naučnici pozivaju roditelje na oprez, ali ističu da dečja leukemija i dalje ostaje retka bolest. Preporučuju da se izbegava duže zadržavanje dece pored automata za gorivo, kao i zatvaranje prozora u stanovima kada se oseća intenzivan miris benzina. Takođe, roditeljima se savetuje da strogo izbegavaju duvanski dim u kući, koji je takođe izvor benzena.
Ipak, autori studije naglašavaju da odgovornost ne bi trebala biti samo na roditeljima. Ovi nalazi su poziv urbanistima i donosiocima odluka da prilikom planiranja stambenih naselja i vrtića ozbiljno uzmu u obzir udaljenost od benzinskih stanica i uvedu obavezne sisteme zaštite od isparenja.
Ovo istraživanje otvara važna pitanja o urbanom planiranju i zaštiti zdravlja dece. U svetu gde su deca naša budućnost, treba učiniti sve što je moguće da se smanje rizici po njihovo zdravlje. Uvođenjem strožih propisa o benzinskim stanicama i primenom savremenih tehnologija, možemo stvoriti sigurnije okruženje za našu decu. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da deca odrastaju u zdravijem i sigurnijem svetu.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se javnost, stručna zajednica i donosioci odluka okupe kako bi se razmotrila potrebna rešenja. Takođe, važno je nastaviti sa istraživanjem ove teme kako bi se bolje razumele sve posledice izloženosti zagađivačima i pronašli načini za zaštitu najmlađih. U svakom slučaju, informisanje i podizanje svesti o ovom problemu su ključni koraci ka smanjenju rizika i očuvanju zdravlja naše dece.
