Zapadna Evropa zabeležila je najtopliji jun u svojoj istoriji, potvrđeno je danas od strane stručnjaka klimatske službe Evropske unije, Kopernikus. Prošli mesec je takođe bio drugi najtopliji jun na globalnom nivou, a na planeti su registrovane najviše temperature površine mora za taj mesec otkako se vode evidencije. Ove informacije su objavljene u mesečnom biltenu evropske službe Kopernikus (C3S), a prenosi ih Reuters.
Prosečna temperatura u Zapadnoj Evropi tokom juna iznosila je 20,74 stepena Celzijusa, što je više od tri stepena iznad proseka za jun u periodu od 1991. do 2020. godine. Ove brojke ukazuju na ozbiljnost klimatskih promena koje su sve prisutnije u ovom regionu. Stručnjaci ističu da je Zapadna Evropa pretrpela tri intenzivna toplotna talasa u poslednja tri meseca, a više evropskih zemalja, uključujući Španiju i Portugal, suočilo se s ponovnim velikim vrućinama ove nedelje.
Samanta Burdžes, visoka zvaničnica Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, naglasila je da jun 2026. godine pokazuje koliko se klima duboko menja. Ona je dodala da su prisutni sve intenzivniji toplotni talasi, kao i kontinuirano zagrejani okean, što povećava rizike po ljude, ekosisteme i infrastrukturu širom Evrope. Nacionalne vlasti su prijavile više od 4.700 dodatnih smrtnih slučajeva u Francuskoj, Belgiji, Španiji i Holandiji tokom junskog toplotnog talasa, dok se pretpostavlja da je ukupan broj u drugim zemljama verovatno i veći.
Ekstremne temperature su takođe podstakle šumske požare u Iberiji i Francuskoj, istovremeno pogoršavajući sušne uslove u ovim regionima. Ove klimatske promene imaju dalekosežne posledice, ne samo za zdravlje ljudi, već i za okolinu i poljoprivredu. Šumama i prirodnim staništima preti opasnost od požara, dok su sušni uslovi dodatno otežali život biljkama i životinjama, čime se destabilizuju ekosistemi.
Sa globalnog aspekta, služba Kopernikus navodi da su na podizanje temperature površine mora na rekordno visok nivo u junu uticali i drugi faktori, uključujući razvoj snažnog vremenskog fenomena El Ninjo u Tihom okeanu. Iako El Ninjo nije direktno doprineo junskom toplotnom talasu u Evropi, klimatske promene su, prema naučnim studijama, igrale jasnu ulogu u pogoršanju ekstremnih temperatura.
Merenja temperature službe Kopernikus datiraju do 1940. godine i ukrštena su sa globalnim merenjima koja datiraju još iz 1850. godine. Ovi podaci su ključni za razumevanje kako se klima menja tokom vremena i omogućavaju naučnicima da bolje predviđaju buduće klimatske obrasce.
Zbog sve izraženijih klimatskih promena, stručnjaci pozivaju na hitne akcije kako bi se smanjili negativni uticaji na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Potrebne su međunarodne saradnje i strategije koje će omogućiti prilagođavanje i ublažavanje efekata klimatskih promena.
U svetlu ovih događanja, važno je da se javnost edukuje o klimatskim promenama i njihovim posledicama, kao i o načinima na koje mogu doprineti zaštiti životne sredine. Samo zajedničkim naporima možemo se suočiti sa ovim izazovima i osigurati zdraviju i održiviju budućnost za sve nas.
