Milan Knežević, član Predsedništva Demokratske narodne partije (DNP), i Zoran Čolaković, predsednik Opštinskog odbora DNP-a u Nikšiću, istakli su da je borba za srpski jezik u Crnoj Gori mnogo više od političke teme. Ova borba je duboko ukorenjena u ličnoj istoriji i sudbinama 27 profesora iz Nikšića koji su 2004. godine izgubili poslove braneći svoj jezik i identitet. Čolaković, čiji je otac bio jedan od tih profesora, naglašava da se ne radi o sezonskoj temi, već o životnoj borbi.
On je, kao predstavnik DNP-a, jasno izjavio da će se stranka protiviti svim ustavnim promenama koje ne uključuju rešenje za status srpskog jezika. Prema njegovim rečima, srpski jezik, kojim govori većina građana Crne Gore, treba da dobije status službenog jezika i da bude ravnopravan sa takozvanim crnogorskim jezikom. Čolaković je podvukao da je svaki pokušaj polovičnih rešenja neprihvatljiv i da njihova borba zahteva hrabrost i odlučnost.
U ovoj borbi, Čolaković se oslanja na lidera stranke, Milana Kneževića, koji je, kako naglašava, dokazao da je beskompromisni borac za prava srpskog naroda. Kneževićeva nepokolebljivost i motivacija su, prema Čolakovićevim rečima, jasan putokaz za sve one koji žele da brane dostojanstvo svog naroda u institucijama sistema. On smatra da je pravi odgovor na izazove koji se postavljaju pred srpski jezik i identitet u Crnoj Gori delovanje, a ne samo reči.
Čolaković kritikuje političku scenu, naglašavajući da se od strane drugih partija čuju samo prazne parole i marketinški slogani. On ukazuje na to da su njihovi nekadašnji koalicioni partneri pokušavali da steknu političke poene koristeći emocije naroda, ali je dan izglasavanja ustavnih promena otkrio njihovu pravu prirodu. Pravi srpski odgovor, kako kaže, ne može se izjaviti na plakatima, već se mora pokazati delima, poput onih profesora i građana koji su se 2004. godine borili za svoja prava.
Pozivajući bivše partnere da prestanu sa marketinškim trikovima, Čolaković ističe potrebu za ozbiljnošću i konkretnim delovanjem u borbi za ravnopravnost srpskog jezika. On naglašava da je vreme da se umesto političkih igara ponudi ozbiljna i beskompromisna borba koja će obezbediti status koji srpski jezik i narod zaslužuju. Ova borba, kako zaključuje, ne obavezuje samo sadašnjost, već i budućnost generacija koje dolaze.
U ovom kontekstu, Čolaković takođe naglašava važnost identiteta i kulture. On veruje da je očuvanje jezika ključno za očuvanje srpskog identiteta u Crnoj Gori, i da svaka promena koja ne uzima u obzir ovaj aspekt ne može biti smatrana napretkom. Njihova stranka se zalaže za to da srpski jezik dobije svoja prava i status koji mu pripadaju, što je, prema mišljenju DNP-a, od suštinske važnosti za očuvanje kulturne baštine i identiteta srpskog naroda.
Na kraju, Čolaković poziva sve one koji dele istu viziju da se pridruže borbi za prava srpskog jezika, ističući da je to borba za pravdu, istinu i dostojanstvo. On poručuje da će DNP nastaviti da se bori za ravnopravnost i da se neće povući pred pritiscima i kompromisima koji bi mogli ugroziti srpski jezik i identitet. Ova borba nije samo politička, već je to borba za budućnost i opstanak srpskog naroda u Crnoj Gori.
