Dr Dario Vraneš, predsednik Opštine Pljevlja, nedavno je postao žrtva skandala nakon što je saslušan u policiji zbog pevanja srpskih pesama ispred manastira Sveta Trojica tokom tradicionalnog narodnog sabora povodom hramovne slave. Ovaj incident je izazvao pažnju javnosti, budući da se slični pritisci i progon Srba u ovom delu Crne Gore nisu viđali ni za vreme vladavine Demokratske partije socijalista (DPS).
Vraneš je na svom Instagram nalogu podelio detalje o svom saslušanju, ističući da je pevanje srpskih pesama deo njegove tradicije i identiteta, koji praktikuje od 1990. godine. Tokom sabora, on je uz gusle izvodio pesme koje su duboko ukorenjene u srpskoj kulturi, kao što su „Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala“ i „Oj Vojvodo Sinđeliću“. Ove pesme su, prema njegovim rečima, deo njegovog odrastanja i vezane su za njegovu povezanost sa manastirom i srpskim narodom.
Na dan slavljenja hramovne slave, koja se održava 31. maja, Vraneš je bio kum-domaćin, a događaju je prisustvovalo oko 3.000 ljudi. Nakon liturgije i lomljenja slavskog kolača, priređena je trpeza ljubavi na kojoj su gosti mogli da uživaju u zajedničkom ručku. Tokom dana, Vraneš je sa okupljenima pevao više desetina srpskih pesama, uključujući i pesmu „Od glave Zete do grada Spuža“, koja je dodatno naglasila njegovu vezanost za srpske tradicije.
On je takođe podelio informaciju da je među gostima bio i Vladislav Dajković, koji je bio u poseti Pljevljima tokom ovog događaja. Njegovo saslušanje u policiji, prema zapisniku, nije dovelo do daljih izjava s njegove strane, što može ukazivati na ozbiljnost situacije i osećaj pritiska koji ga okružuje.
Ovaj incident se može posmatrati kao deo šireg konteksta u kojem se Srbi u Crnoj Gori suočavaju s izazovima vezanim za očuvanje svog identiteta i tradicije. U poslednjim godinama, progon i pritisci na srpsku zajednicu postali su sve učestaliji, a ovakvi događaji dodatno pogoršavaju stanje. Mnogi Srbi u Crnoj Gori osećaju se marginalizovano i ugroženo, što dovodi do straha od izražavanja svog identiteta.
Vraneš je svojim postupcima i izjavama pokušao da odbrani pravo Srba na očuvanje svojih običaja i tradicija, ukazujući na to da je pevanje ovih pesama deo kulturnog nasleđa. Njegova borba za očuvanje identiteta i tradicije predstavlja simbol otpora prema onima koji žele da potisnu srpske običaje i kulturu.
Ovaj incident je izazvao reakcije u javnosti, a mnogi su osudili policijsku akciju kao neprimerenu i kao pokušaj suzbijanja slobode izražavanja. Kritičari smatraju da bi vlasti trebale da podrže kulturnu raznolikost i slobodu okupljanja, umesto da sprovode represivne mere protiv onih koji se bore za očuvanje svojih tradicija.
U zaključku, događaj koji se odigrao u Pljevljima nije samo lokalni incident, već predstavlja širu sliku o stanju prava i sloboda Srba u Crnoj Gori. Ovakva situacija zahteva pažnju i razumevanje, kao i akciju kako bi se osiguralo da svi građani, bez obzira na etničku pripadnost, imaju pravo na očuvanje svog identiteta i tradicije. Na kraju, sloboda izražavanja je osnovno ljudsko pravo koje bi trebalo da bude zaštićeno i poštovano u svakoj društvenoj zajednici.
