S jedne strane, srpski malinari se suočavaju sa dobrim i lošim vestima na početku nove sezone. Agronomi naglašavaju da su prolećni mrazevi koji su pogodili konkurente na globalnom tržištu, poput Poljske, znatno više uticali na njih nego na Srbiju. Ovo stvara mogućnost za dobar plasman domaće maline, poznate kao „crveno zlato“. Međutim, s druge strane, Ministarstvo poljoprivrede Srbije je obavešteno o prisustvu patogena u pošiljci jagodičastog voća koja je stigla na tržište Nemačke, što može ugroziti izvoz srpske maline.
Tokom kontrole na nemačkom tržištu, otkriven je virus hepatitisa A u mešavini jagodičastog voća proizvođača „Frigo-Paun“ iz Požege. Mešavina je sadržala maline i kupine iz Srbije, kao i jagode, crne i crvene ribizle i divlje borovnice iz Poljske. Ministarstvo je dobilo notifikaciju putem sistema za brzo uzbunjivanje RASFF, a fitosanitarna i poljoprivredna inspekcija sprovode kontrolu. Na osnovu prikupljenih podataka o sledljivosti, nastaviće se provere i kod drugih proizvođača malina i kupina u Srbiji.
Ministarstvo je takođe najavilo da će, ukoliko se sporna pošiljka vrati u Srbiju, izvršiti njen pregled i laboratorijske analize na prisustvo navedenog patogena. Ovo je još jedan pokazatelj da je uoči sezone izostala ozbiljna kontrola zdravstvenih standarda i sistema bezbednosti hrane u Srbiji. Iako su propisi formalno dobro regulisani, primena tih propisa u praksi često izostaje.
Milivoje Pavlović, magistar zaštite bilja, upozorio je da se kontaminacija hepatitisom A ne bi desila da se poštuju HACCP standardi. Prema njegovim rečima, problem je nastao u procesu proizvodnje ili prerade voća. S druge strane, iz Instituta za voćarstvo u Čačku dolaze daleko bolje vesti. Direktor Instituta, Darko Jevremović, najavljuje da se ove godine može očekivati veoma dobar rod gotovo svih vrsta voća. Nakon dve loše godine usled kasnih prolećnih mrazeva, voće je u ovu sezonu ušlo dobro pripremljeno.
Ovakva prognoza bi mogla da ublaži negativne faktore, poput poskupljenja inputa u proizvodnji i zdravstvenih procedura koje su izazvale zabrinutost. Srpski malinari će imati jasniju sliku o stanju zasada i otkupnoj ceni „crvenog zlata“ u naredna tri meseca, kada dođe vreme berbe.
U kontekstu međunarodne konkurencije, Srbija se ove godine suočava sa Poljskom kao glavnim rivalom na tržištu maline. Srbija ima rekordni budžet za poljoprivredu koji iznosi 1,2 milijarde evra. Ova sredstva mogu pomoći u jačanju malinarskog lanca koji uključuje proizvođače, najamne radnike, otkupljivače, hladnjačare, izvoznike, banke i osiguravajuće kuće.
Treba napomenuti da Srbija izvozi oko 97 odsto svog ukupnog roda maline, što dodatno ističe značaj ovog voća za srpsku ekonomiju. U svetlu svih ovih informacija, malinari se nadaju da će se situacija stabilizovati i da će srpske maline pronaći svoje mesto na inostranom tržištu, uprkos izazovima koji se pojavljuju. Vreme će pokazati kako će se odvijati sezona i koliko će uticati na ekonomsku situaciju u ovom sektoru.
