Brisel – Evropska unija (EU) je danas donela odluku da produži sankcije protiv pojedinaca i entiteta povezanih sa bivšom sirijskom vladom predsednika Bašara al Asada, dok je istovremeno skinula sedam institucija, uključujući ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova, sa liste sankcionisanih. Ova odluka je objavljena u saopštenju Saveta EU i prenosi je agencija Rojters.
Sankcije su produžene do 1. juna 2027. godine, nakon godišnje revizije restriktivnih mera prema Siriji. Osobe i entiteti koji ostaju na listi i dalje će imati zamrznutu imovinu i biće im zabranjeno putovanje. Takođe, građanima i kompanijama iz EU je zabranjeno da im stavljaju sredstva na raspolaganje.
EU je istakla da je skidanje sedam institucija sa liste deo šireg pristupa jačanju angažmana sa Sirijom nakon što je Bašar al Asad izgubio vlast krajem 2024. godine, a nova vlada koju predvodi Ahmed al Šara je formirana. Ova odluka predstavlja korak ka obnovi i stabilizaciji zemlje, što su i sami sirijski zvaničnici ocenili kao pozitivno.
Ministarstvo spoljnih poslova Sirije je izrazilo zadovoljstvo ovom odlukom, smatrajući da će doprineti oporavku i obnovi zemlje, kao i jačanju državnih institucija. U isto vreme, Damask je pozdravio produženje sankcija protiv bivših zvaničnika Asadovog režima, koji su optuženi za kršenje ljudskih prava tokom godina sukoba.
EU je početkom meseca ponovo aktivirala sporazum o saradnji sa Sirijom, ističući da više ne postoje okolnosti zbog kojih je ovaj sporazum bio suspendovan 2011. godine, tokom represije nad protestima. Ovaj korak predstavlja promenu u pristupu EU prema Siriji, koja se suočava sa teškim posledicama više od decenije sukoba.
U maju 2025. godine, EU je ukinula sve ekonomske sankcije Siriji, ali su ostale na snazi mere usmerene protiv bivših zvaničnika režima i sankcije uvedene iz bezbednosnih razloga. Brisel smatra da mreže povezane sa prethodnim režimom i dalje imaju uticaj i da mogu da ugroze političku tranziciju i procese pomirenja u zemlji.
Ova situacija pokazuje složenost i višeslojnost odnosa između EU i Sirije, kao i izazove s kojima se susreće internacionalna zajednica u pokušaju da pomogne zemlji u oporavku i stabilizaciji. Dok se neki koraci čine pozitivnim, poput skidanja određenih institucija sa liste sankcionisanih, drugi delovi situacije ostaju nepromenjeni, što ukazuje na to da će proces pomirenja i obnavljanja Sirije biti dugotrajan i izazovan.
Osim toga, važno je napomenuti da je EU jasno stavila do znanja da će nastaviti da prati situaciju u Siriji i da će, ukoliko bude potrebno, prilagoditi svoje pristupe i mere. U tom kontekstu, produženje sankcija protiv pojedinaca povezanih sa kršenjem ljudskih prava ukazuje na odlučnost EU da se suprotstavi nepravdi i potpomogne napore za izgradnju pravednijeg društva.
U zaključku, odluke EU o produženju sankcija i skidanje nekih institucija sa liste sankcionisanih predstavljaju pokušaj balansiranja između potrebnog pritiska na bivše zvaničnike i podrške obnovi zemlje. Vreme će pokazati kako će se situacija dalje razvijati i kakav će uticaj imati na budućnost Sirije i njenog naroda.
