Kada su se mali prodavci pojavili na tezgama Gradske pijace u Kikindi, njihova ponuda povrća koje su sami uzgajali privukla je veliku pažnju građana. Dečaci i devojčice iz raznih gradova, učesnici kampa „Mokids“ u Mokrinu, pokazali su zavidne veštine u prodaji paprike, paradajza, tikvica i ostalog povrća koje su sami doneli. Njihov entuzijazam i komunikativnost učinili su da kupci teško odole njihovim ponudama.
„Drugu godinu zaredom organizovali smo kamp za decu iz urbanih sredina. Ove godine imamo dve smene, a dvadesetak dece iz Srbije i dijaspore boravi kod nas u Mokrinu, gde uče kako se živi na selu, proizvodi zdrava hrana i kako se neguje stoka“, objašnjava Ivan Brkljač, poljoprivrednik i pokretač kampa. Deca su imala priliku da se upoznaju sa svakodnevnim životom na selu, kao i sa procesom proizvodnje hrane, od sejanja do berbe.
Mali prodavci su novac koji su zaradili na pijaci uložili u zajedničku kasu za žurku koja će obeležiti kraj njihovog boravka na selu. Svako jutro su odlazili na gazdinstvo gde su učili osnovne poljoprivredne tehnike, prisetivši se kako su to nekada radile bake i deke. Učili su o sejanju povrća, njegovom uzgajanju, a imali su i radionice kuvanja, grnčarije i astronomije, što im je omogućilo da posmatraju zvezde na čistom nebu iznad sela.
Nikola Tubić (12) iz Novog Sada saznao je za kamp putem interneta i ističe da je doživeo mnogo više nego što je očekivao. „Najviše me oduševila farma životinja. Prvi put sam video tele staro samo nekoliko dana. Radili smo u bašti i družili se. Bilo mi je veoma zanimljivo. Naučio sam da bez vode nema života i još mnogo toga“, rekao je Nikola, koji se priprema za sedmi razred.
S druge strane, devetogodišnja Andrea Milenković iz Beograda ističe da život na selu nije lak. „Ima mnogo posla, pogotovo u plasteniku kada je toplo. Ne znam da li bih mogla da živim na selu, ali mislim da bih mogla, iako nisam sigurna. Teško mi je da ustajem rano“, priznaje Andrea, kojoj je dodeljena uloga prodavca na pijaci.
Nađa Poljak iz Novog Sada, učenica petog razreda, deli svoja iskustva sa decom na kampu. „Život na selu može biti težak, ali i zabavan. Ustajali smo u sedam ujutro i to je bilo malo teško, ali sve je bilo zanimljivo, a najviše branje paradajza“, kaže Nađa.
Ivan Brkljač organizovao je kamp u saradnji sa gazdinstvom „Mokrin haus“, čiji je jedan od osnivača, uz podršku velike domaće kompanije. Ova inicijativa ima za cilj promociju uzgajanja zdrave hrane i života na selu, ističući njegove prednosti, ali i mane. „Interesovanje za kamp je ogromno. Tokom dve nedelje javilo se oko tristo ljudi, a mesta za dve grupe od po sedam dana su se brzo popunila“, dodaje Brkljač.
U kampu su deca bila pod budnim okom četiri pedagoga sa Više škole za obrazovanje vaspitača iz Kikinde. Jedna od karakteristika kampa je da deca tokom dana imaju mobilne telefone samo pola sata, kako bi se čula sa roditeljima. „Ovo se pokazalo kao odličan način da se deca povežu sa drugarima na analogan način, a ne digitalno“, ističe Brkljač.
Učesnicima su obezbeđeni smeštaj, hrana i sve potrebne stvari, a kamp je postao mesto gde deca mogu da nauče o prirodi, životu na selu i vrednostima zajedništva. Kroz razne aktivnosti, mališani su stekli ne samo znanje, već i nezaboravne uspomene koje će nositi sa sobom.
