Milovan Drecun, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine, izrazio je zabrinutost zbog nedavnih odluka KFOR-a koje se tiču smanjenja broja svojih pripadnika na mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, kao i započinjanja integracije osoblja tzv. kosovske policije u bezbednosnu strukturu KFOR-a oko manastira Visoki Dečani. Drecun smatra da su ovi potezi opasni po srpski narod i da povećavaju bezbednosni rizik za Srbe.
U izjavi za Radio Beograd, Drecun je naglasio da je smanjenje prisustva KFOR-a na mostu na Ibru veoma pogrešan korak koji odgovara zahtevima Aljbina Kurtija i privremenih institucija samouprave. On je dodao da takvo delovanje KFOR-a ne samo da povećava rizik za srpski narod, već i šalje poruku da organizacija ne postupa u skladu sa Rezolucijom 1244, koja je ključni dokument vezan za situaciju na Kosovu i Metohiji.
Prema Drecunovim rečima, KFOR treba da bude prva i jedina snaga koja će obezbediti sigurno okruženje za srpski narod. Međutim, on je ukazao na alarmantnu statistiku prema kojoj se broj Srba na severu Kosova i Metohije, gde je KFOR intenzivno prisutan, smanjio za 18 procenata u poslednjih pet godina. Drecun smatra da je to rezultat terora koji sprovodi Priština, na koji KFOR ne reaguje adekvatno.
Drecun je takođe kritikovao trenutnog komandanta KFOR-a, generala iz Turske, ističući da se KFOR ponaša pristrasno i da preduzima mere koje su u skladu sa zahtevima Prištine. On je naveo primere koji potkrepljuju ovu tvrdnju, uključujući dozvoljavanje uvoza naoružanja na Kosovo i Metohiju, kao i ulaske pripadnika tzv. kosovskog zaštitnog korpusa na sever. Takođe, Drecun je upozorio da KFOR zatvara oči pred fizičkim terorisanjem srpskog stanovništva.
U budućnosti, Drecun predviđa da će KFOR biti prisutan u mnogo manjem broju i da će biti manje spreman da reaguje na bezbednosne pretnje. On je naglasio da prebacivanje nadležnosti na prištinske institucije predstavlja kršenje Rezolucije 1244.
Drecun je takođe istakao da Kosovska policija nikako ne može biti faktor bezbednosti za srpski narod, jer pripadnici te policijske službe i specijalne parapolicijske jedinice ugrožavaju bezbednost Srba, terorišu ih, fizički maltretiraju, hapse i proganjaju. On je ukazao na to da je prenošenje dela odgovornosti KFOR-a na prištinske institucije ili posledica pogrešne procene ili svesna politička odluka koja vodi ka prepuštanju bezbednosnog sektora vlastima u Prištini.
Drecunove tvrdnje oslikavaju rastuću zabrinutost među srpskom zajednicom na Kosovu i Metohiji, koja se suočava sa sve većim izazovima u bezbednosnom smislu. Mnogi Srbi smatraju da KFOR nije ispunio svoju ulogu zaštitnika i da su njihovi životi pod sve većim rizikom zbog odluka koje se donose bez konsultacija sa lokalnim stanovništvom.
S obzirom na trenutnu situaciju, Drecun smatra da je od suštinskog značaja da KFOR ponovo preuzme odgovornost za obezbeđivanje sigurnog okruženja i da prestane sa politikom koja favorizuje Prištinu na račun srpskog naroda. Ova situacija zahtijeva hitnu pažnju i delovanje međunarodnih aktera kako bi se sprečili dalji konflikti i osiguralo mirno suživot među svim zajednicama na Kosovu i Metohiji.
Ova pitanja su kompleksna i zahtevaju konstruktivan dijalog te odgovarajuću međunarodnu podršku kako bi se postigla stabilnost u regionu. Bez adekvatnog pristupa i zaštite, srpska zajednica može se suočiti sa daljim pogoršanjem situacije, što bi moglo imati teške posledice po mir i stabilnost u celom regionu.
