Višegodišnji iguman manastira Svetih ruskih mučenika Romanovih, arhimandrit Sergej (Fjodorov), preminuo je u Rusiji, gde je i sahranjen 15. juna u manastiru Sergijeva lavra, koji se nalazi 70 kilometara od Moskve. Njegovo delo ostavilo je snažan utisak na mnoge vernike, a posebno je bio poznat po tome što je podigao manastir u Strmovu, između Ljubovije i Bajine Bašte, koji je postao jedno od najlepših svetilišta u Eparhiji šabačkoj.
Arhimandrit Sergej je, tokom svog mandata od 2010. do 2019. godine, uspeo da oživi manastir Svetih carstvenih mučenika Romanovih u Strmovu, u zaseoku Jasik. Njegovi poštovaoci ističu da je pod njegovim vođstvom manastir postao duhovno središte koje je okupljalo vernike iz širokog okruženja. Ovaj manastir je posebno zanimljiv zbog svoje arhitekture koja je izgrađena u ruskom stilu, a drveni elementi su doneti iz Rusije. Arhimandrit Sergej je sa velikom pažnjom nadgledao radove, osiguravajući da svaki detalj bude savršeno uklopljen u celokupnu sliku.
U manastiru se nalaze konaci i trpezarija, dok je arhimandrit planirao i izgradnju nove trpezarije. Prilikom ulaska u manastir, na levoj strani se nalazi „krstionica“, koja je obavezna u ruskim manastirima. Ova bogomolja privlači brojne posetioce, koji dolaze da se mole i upoznaju sa duhovnim nasleđem koje je arhimandrit Sergej ostavio. Mnogi su dolazili ne samo da bi se pomolili, već i da čuju njegove mudre reči, jer je bio poznat po svom duhovnom vođstvu i sposobnosti da inspiriše druge.
Narod je često govorio o ocu Sergeju kao o „najboljem primeru Rusa, od glave do pete“, ističući njegovu veru i ljubav prema ljudima. Njegova posvećenost izgradnji manastira i širenju duhovnosti nije prolazila nezapaženo, a mnogi vernici su ga smatrali svojim duhovnim vođom i utešiteljem u teškim trenucima.
Arhimandrit Sergej je bio poznat po svojim čestim putovanjima u Rusiju, gde je uvek tražio nove prilike da obogati manastir poklonima i donacijama iz bratske zemlje. Ove veze su dodatno učvrstile kulturne i duhovne mostove između Srbije i Rusije, a njegov rad je bio most između dva naroda, koji dele slične duhovne vrednosti i tradicije.
U poslednjim godinama svog života, arhimandrit Sergej je nastavio da privlači vernike svojom ljubavlju, toplinom i mudrošću, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima onih koji su ga poznavali. Njegova smrt ostavila je prazninu među njegovim sledbenicima i zajednicom, ali njegov duh i učenje će živeti kroz manastir i ljude koje je inspirisao.
Sahrana arhimandrita Sergeja u Rusiji je bila dostojanstvena, a njegovim odlaskom, mnogi su se prisetili svih onih divnih trenutaka koje su proveli u njegovom prisustvu. Obrazovao je generacije vernika i učinio mnogo za jačanje duhovnog života u regionu. Njegovo nasleđe će sigurno nastaviti da inspiriše mnoge, a manastir Svetih ruskih mučenika Romanovih će ostati svetionik duhovnosti i nade za buduće generacije.
U svetlu njegovog dela, vernici i zajednica će nastaviti da se okupljaju u manastiru, čuvajući uspomenu na arhimandrita Sergeja i njegovo poslanje da širi ljubav, veru i solidarnost među ljudima.
