Analize ukazuju da je kometa milijardama godina putovala „nezamislivo velikim putanjama“ kroz našu galaksiju. Međuzvezdana kometa 3I/Atlas, koja je prošle godine projurila pored Sunca, mogla bi biti čak tri puta starija od našeg Sunčevog sistema i predstavlja objekat koji se značajno razlikuje od svega što je do sada primećeno u našem kosmičkom susedstvu, saopštili su astronomi.
Kometa 3I/Atlas je tek treći posetilac izvan Sunčevog sistema koji je ikada posmatran od strane ljudi. Njen neuobičajen sjaj pružio je naučnicima jedinstvenu priliku da istražuju objekat koji potiče iz druge oblasti galaksije. Nakon što je uočena u julu prošle godine, kometa je izazvala veliko interesovanje na internetu, a jedan istraživač sa Harvarda čak je spekulisao da bi mogla biti vanzemaljska letelica, što je NASA brzo odbacila.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature, kometa 3I/Atlas bi mogla biti stara oko 12 milijardi godina, dok se smatra da je naš Sunčev sistem nastao pre oko 4,5 milijardi godina. Martin Kordiner, glavni autor istraživanja, izjavio je da je ovo „možda najstariji objekat koji je ikada posmatran u našem Sunčevom sistemu“. Ipak, dodao je da postoje i druge teorije koje bi mogle objasniti neobičan hemijski sastav komete.
Novo istraživanje zasnovano je na odnosu hemijskih elemenata poznatih kao izotopi, koje su detektovali teleskop „Džejms Veb“ i opservatorija ALMA u Čileu. Ova merenja su otkrila elementarni sastav kakav nije viđen kod drugih tela u Sunčevom sistemu. U poređenju sa kometama iz našeg sistema, 3I/Atlas sadrži deset puta više deuterijuma, specijalnog oblika vodonika koji se često nalazi u teškoj vodi. Kordiner je objasnio da tako velika količina teške vode može nastati samo u veoma hladnom okruženju.
To ukazuje na to da je kometa verovatno jedan od najhladnijih objekata ikada primećenih u Sunčevom sistemu, sa izotopskim dokazima koji sugerišu da je nastala na temperaturi od oko minus 243 stepena Celzijusa. Međutim, tačno mesto njenog nastanka unutar Mlečnog puta ostaje tajna. Naučnici veruju da se ovakvi međuzvezdani objekti formiraju na sličan način kao komete u našem sistemu, ali su izbačeni tokom turbulentnog procesa nastanka novih planeta.
Budući da nije bila gravitaciono vezana ni za jednu zvezdu, 3I/Atlas je verovatno provela milijarde godina na „ogromnim i nezamislivim putanjama kroz našu galaksiju“, rekao je Kordiner. Istraživači su takođe otkrili neobično nizak nivo hemijskog obogaćivanja, što sugeriše da se kometa formirala relativno blizu oblasti u kojima su nastajale nove zvezde. Moguće je čak da predstavlja relikt iz perioda poznatog kao „kosmičko podne“, kada je pre oko 10 milijardi godina nastajao veliki broj zvezda.
Prethodni međuzvezdani objekti, kao što su 1I/’Oumuamua iz 2017. godine i 2I/Borisov iz 2019. godine, nisu bili dovoljno sjajni da bi se prikupili podaci o njihovim izotopima. Profesor sa Harvarda, Avi Loeb, koji je ranije izazvao kontroverzu tvrdnjama da bi Oumuamua mogla biti vanzemaljska letelica, izneo je slične pretpostavke i za 3I/Atlas, ali je NASA odbacila ovu mogućnost. Institut za potragu za vanzemaljskom inteligencijom, SETI Institute, takođe je saopštio da nije pronašao „nikakve dokaze o vanzemaljskoj tehnologiji“ na ovoj kometi.
Astronom Peter Vereš, koji je učestvovao u njenoj identifikaciji u okviru Centra za male planete Međunarodne astronomske unije, ocenio je rezultate istraživanja kao „uzbudljive“. Kometa sada napušta Sunčev sistem i nikada se neće vratiti, što će otežati buduća posmatranja. Astronomi, međutim, očekuju da će u narednim godinama otkriti mnogo više međuzvezdanih objekata, posebno zahvaljujući novoj opservatoriji „Vera C. Rubin“.
Kordiner zaključuje da je ovo tek početak uzbudljive nove oblasti istraživanja i da nas očekuje još mnogo toga što možemo da naučimo o ovim objektima i o tome šta nam oni mogu otkriti o našoj galaksiji.
