Ratko Koljenšić, Nikšićanin, osuđen je na 20 godina zatvora za pomaganje u ubistvu Nikole Bojovića, koje se dogodilo 29. aprila 2013. godine u Beogradu. Ova presuda je izrečena od strane sudije Vesne Kovačević u podgoričkom Višem sudu, a uvažena je odluka Apelacionog suda koji je smatrao da je prethodno izrečena kazna od 30 godina zatvora bila prestroga za krivično delo koje mu se stavlja na teret.
Prema optužnici, Koljenšić je bio u dogovoru sa Slobodanom Šaranovićem, koji mu je obećao novčanu nagradu od 30.000 evra kako bi zajedno sa Sašom Cvetanovićem izvršio likvidaciju Nikole Bojovića, brata poznatog kriminalca Luke Bojovića. Koljenšić se, uz Miloša Vojnovića, Slavišu Novakovića i Gorana Maletića, pridružio kriminalnoj organizaciji koju su formirali Miloš Delibašić i pokojni Šaranović.
Na listi meta ove kriminalne organizacije, prema rečima tužilaštva, nalazili su se i Vladimir Jovanović iz Beograda, Luka Đurović iz Bara, kao i pripadnici njegovog obezbeđenja i Filip Korać iz Beograda. U optužnici se navodi da su Koljenšić i Cvetanović pratili kretanje i navike Nikole Bojovića tokom dvadeset dana pre nego što su izvršili ubistvo.
U ranim jutarnjim časovima 29. aprila 2013. godine, Koljenšić i Cvetanović su se zajedno uputili ka Ulici carice Milice, gde je Koljenšić pokazao Cvetanoviću najpogodnije mesto za skrivanje i napad na Bojovića. Cvetanović je, koristeći automatski pištolj, ispalio rafal od 15 metaka u Bojovića, koji je ubrzo podlegao povredama.
Ovaj slučaj je imao značajan pravni proces, jer je protiv Koljenšića vođen postupak i pred Višim sudom u Beogradu. U tom postupku, on je u odsustvu osuđen na 30 godina zatvora zbog učešća u ubistvu Nikole Bojovića, kao i ubistvu Miloša Vidakovića u Budvi. Sa druge strane, Cvetanović je u Srbiji osuđen na 35 godina robije zbog ubistva Nikole Bojovića.
Ova presuda i čitav slučaj su izazvali veliku pažnju javnosti, s obzirom na povezanost sa organizovanim kriminalom i nasiljem u Beogradu, koje je često povezano sa rivalitetima između različitih kriminalnih grupa. Ubistvo Nikole Bojovića, koje je rezultat sukoba između zaraćenih strana, dodatno je osvetlilo složenu sliku kriminalnog miljea u Srbiji.
Optuženi Ratko Koljenšić, koji je na suđenju negirao krivicu, suočava se sa ozbiljnim posledicama svojih dela. Njegovo delovanje, kao i delovanje drugih članova kriminalne organizacije, naglašava ozbiljne probleme sa kojima se pravosudni sistem u Srbiji suočava u borbi protiv organizovanog kriminala.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija se suočila sa porastom nasilja i ubistava povezanih sa organizovanim kriminalom, što je dovelo do povećane pažnje vlasti i javnosti na ovu problematiku. Pravosudne institucije nastoje da se obračunaju sa ovim fenomenom, ali mnogi smatraju da je potrebno više reformi i resursa kako bi se efikasno suprotstavili organizovanom kriminalu.
Ovaj slučaj predstavlja samo jedan od mnogih u kojima su pojedinci umreženi u kriminalne organizacije, a koji su spremni da prekrše zakon zbog lične koristi. Povezanost Koljenšića sa Šaranovićem i Cvetanovićem ukazuje na to kako se organizovani kriminal širi i kako je teško suprotstaviti se takvim strukturama bez adekvatnog pravnog okvira i podrške.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se pravosudni sistem nositi sa sličnim slučajevima u budućnosti, i da li će biti moguće smanjiti nivo nasilja i kriminala koji pogađa društvo u celini.
