U Višem državnom tužilaštvu u Bijelom Polju otvoren je predmet protiv mitropolita budimljansko-nikšićkog Metodija, nakon što je nevladina organizacija „Crnogorski forum“ podnela krivičnu prijavu. U prijavi se navodi da je mitropolit tokom besede 8. avgusta 2023. godine u Gornjem Zaostru kod Berana počinio krivična dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, kao i rasne i druge diskriminacije.
Izviđaj u ovom predmetu je već započet, a mitropolit Metodije se odazvao pozivu policije u Beranama i dao izjavu na zahtev tužilaštva. Tokom praznika Svete prepodobnomučenice Paraskeve, mitropolit je služio liturgiju povodom hramovne slave crkve u Gornjem Zaostru, gde je nakon službe obavljen pomen vojskovođama i vojnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Pre dva dana, saopšteno je iz Višeg državnog tužilaštva da su dve krivične prijave protiv mitropolita Metodija odbačene. Jedna od prijava se odnosila na besedu u Gornjem Zaostru, dok je druga bila vezana za njegov govor u manastiru Podmalinsko. U krivičnim prijavama se tvrdi da je mitropolit Metodije javnom besedom pred okupljenim građanima podsticao versku i nacionalnu netrpeljivost, kao i da je vršio istorijski revizionizam.
Podnosioci prijave navode da je mitropolit koristio termin „Turci“ u kontekstu pripadnika partizanskog pokreta i tvrdio da se srpski narod „iz ropstva vadi“, čime je stigmatizovao sugrađane islamske veroispovesti i bošnjačke i muslimanske nacionalnosti. Na taj način, kako se ističe u prijavi, stvorena je slika o manjinskim narodima kao vekovnim neprijateljima.
Takođe, u prijavi se ističe da je mitropolit Pavla Đurišića, koji je imao štab u Gornjem Zaostru, nazvao velikim junacima i vojvodama. Ove tvrdnje su ocenjene kao pokušaj veličanja formacija koje su odgovorne za masovne zločine nad civilnim stanovništvom na severu Crne Gore i u Sandžaku tokom Drugog svetskog rata.
S obzirom na ozbiljnost optužbi, postupak koji se vodi protiv mitropolita Metodija izaziva veliku pažnju javnosti. Pitanje nacionalne i verske netrpeljivosti, kao i istorijskog revizionizma, postavlja se kao ključno u savremenoj crnogorskoj političkoj i društvenoj debati. Ovaj slučaj takođe otvara širu diskusiju o ulozi crkve u društvenim pitanjima i njenom uticaju na nacionalni identitet.
U Crnoj Gori, gde su različite verske i etničke zajednice često u napetosti, ovakvi incidenti mogu dodatno pogoršati odnose među grupama. Mnogi analitičari smatraju da je važno da se ovakvi slučajevi istraže i reše na pravičan način, kako bi se sprečilo dalje produbljivanje podela u društvu.
Mitropolit Metodije, kao vođa crkve sa značajnim uticajem, ima odgovornost da promoviše mir i jedinstvo među svim građanima, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost. Njegovi govori i postupci, stoga, moraju biti pažljivo razmatrani kako ne bi doprineli rastućim tenzijama.
U ovom trenutku, dok se predmet istražuje, važno je da se svi akteri uzdrže od izjava koje bi mogle dodatno zakomplikovati situaciju. Javni diskurs treba da bude obeležen poštovanjem i razumevanjem, kako bi se izbeglo potencijalno nasilje i mržnja.
U zaključku, slučaj mitropolita Metodija predstavlja izazov za crnogorsko društvo, koje se bori sa pitanjima identiteta, istorije i mračne prošlosti. Kako se postupak nastavlja, svi akteri treba da imaju na umu značaj dijaloga i pomirenja za budućnost Crne Gore.
