Brisel – Plan Evropske unije za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata i ubrzanje prelaska na čistu energiju ne ostvaruje ciljeve očekivanom brzinom, upozorio je Evropski revizorski sud (ECA) u izveštaju koji je danas objavljen.
U izveštaju se navodi da je uvoz ruske nafte značajno smanjen nakon uvođenja sankcija, dok je opao i uvoz gasa, ali revizori naglašavaju da se taj napredak ne može u potpunosti pripisati planu REPowerEU, koji je Evropska komisija pokrenula 2022. godine.
Prema rečima revizora, smanjenje potrošnje gasa u Evropskoj uniji nije rezultat isključivo strategije REPowerEU, već su na to uticale i blage zime kao i smanjena potrošnja domaćinstava i kompanija usled visokih cena energenata. Ova situacija dodatno komplikuje napore EU da postigne energetsku nezavisnost i ubrza prelazak na održive izvore energije.
U izveštaju se takođe navodi da su mnoge države članice EU nastavile da se oslanjaju na fosilna goriva, čak i kada su se trudile da smanje zavisnost od ruskih energenata. Na primer, dok su neki članovi EU prešli na alternative, drugi su se okrenuli povećanju uvoza gasa iz drugih zemalja, kao što su Katar i Sjedinjene Američke Države, kako bi zadovoljili svoje energetske potrebe.
ECA je naglasio da bi EU trebala da preispita svoje strategije i politike kako bi se obezbedio brži i efikasniji prelaz na čiste izvore energije. To uključuje jačanje investicija u obnovljive izvore, kao i podršku za istraživanje i razvoj tehnologija koje mogu pomoći u smanjenju emisija ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova.
Osim toga, revizori su ukazali na potrebu za većim angažovanjem građana i kompanija kako bi se postigla veća energetska efikasnost. Uključivanje javnosti u energetske projekte može doprineti bržem usvajanju održivih praksi i smanjenju potrošnje energije.
EU je već donela nekoliko važnih odluka u vezi sa energetskom politikom, uključujući ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida za 55% do 2030. godine i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Međutim, kako se ističe u izveštaju ECA, potrebno je više akcija i konkretnih mera kako bi se postigli ovi ambiciozni ciljevi.
Jedan od ključnih izazova sa kojima se EU suočava jeste kako balansirati između kratkoročnih potreba za energijom i dugoročnih ciljeva održivosti. Iako je smanjenje zavisnosti od ruskih energenata postalo hitno pitanje zbog geopolitičkih tenzija, važno je da EU ne izgubi iz vida svoje obaveze prema klimatskim ciljevima.
Pored toga, revizori su ukazali na važnost diversifikacije energetskih izvora kako bi se smanjila osetljivost na fluktuacije tržišta. Ulaganje u obnovljive izvore, kao što su solarna i vetroenergija, može pomoći EU da postane otpornija na spoljne šokove i da smanji svoju zavisnost od fosilnih goriva.
Na kraju, ECA je preporučio da EU razvije jasniju i sveobuhvatniju strategiju koja će obuhvatiti sve aspekte energetske tranzicije, uključujući ekonomske, društvene i ekološke dimenzije. Uključivanje svih relevantnih aktera, uključujući države članice, industriju i civilno društvo, ključno je za uspeh ovog procesa.
U svetlu ovih izazova, Evropska unija će morati da preispita svoje pristupe i brže deluje kako bi osigurala energetski sigurnu i održivu budućnost za sve svoje građane.
