Najava predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da evropske članice NATO-a treba da refundiraju ili ubuduće same finansiraju svu vojnu pomoć i municiju namenjenu Ukrajini izazvala je brojne reakcije u stručnoj javnosti. O ovoj politici, odnosima unutar NATO alijanse i predstojećim diplomatskim kontaktima između Vašingtona i Moskve, razgovarali su istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović i novinar nedeljnika NIN-a Vladan Alimpijević.
Novinar Vladan Alimpijević naglašava da Trampova poruka predstavlja nastavak pritiska na evropske saveznike, ali i promenu načina na koji Vašington gleda na bezbednost Starog kontinenta. „Ovo je pre svega politička poruka. Ne postoji nikakav ugovor po kome bi Evropljani morali to da plate. Prava poruka glasi – ako želite da koristite američko oružje i municiju na ukrajinskom frontu, moraćete da je kupujete, a ne da očekujete da ćemo je mi isporučivati. Amerika time jasno poručuje Evropi da su Ukrajina i Rusija njihovi bezbednosni problemi,“ ističe Alimpijević.
Istraživač Nikola Vujinović dodaje da je ovaj potez deo snažnog političkog pritiska, ali ga treba posmatrati i kroz prizmu američke unutrašnje politike. „Gospodinu Trampu trebaju konkretne pobede pred predstojeće izbore u Sjedinjenim Državama. U njegovoj viziji, novac je najbolji dokaz uspeha. Pored toga, koncept u kojem Sjedinjene Države insistiraju da saveznici preuzmu veći teret nije nov, ali je Tramp javno rekao ono što se ranije govorilo samo iza zatvorenih vrata,“ naglašava Vujinović.
Obojica sagovornika ističu da Evropska unija već godinama balansira između želje za strateškom autonomijom i oslanjanja na američki vojni štit. Kako naglašavaju, izgradnja sopstvenih odbrambenih kapaciteta bez oslanjanja na Vašington zahteva decenijska ulaganja i drastično prilagođavanje evropskih društava. „Evropa u ovom trenutku jednostavno nema novca za retroaktivno plaćanje stotina milijardi dolara, pa je realnije očekivati određena ‘robna’ pogađanja i političke ustupke nego direktne novčane transakcije,“ smatra Vujinović.
Govoreći o najavljenim diplomatskim misijama i potencijalnim pregovorima o okončanju rata u Ukrajini, Vujinović i Alimpijević osvrnuli su se na ulogu američkih izaslanika i signale koji dolaze iz Moskve. „Dolazak američkih predstavnika u Moskvu ima za cilj da obnovi narušeno poverenje i da se na sto stave konkretne teme poput bezbednosnih garancija, teritorijalnih pitanja i obima ukrajinske vojske. Poruke koje razmenjuju Tramp i Putin pokazuju da postoji želja za održavanjem diplomatskog kanala,“ zaključuje Vujinović.
Alimpijević podseća da je rat u Ukrajini ušao u fazu iscrpljivanja i da su i Kijevu i Moskvi potrebna objašnjenja za sopstvenu javnost. „Tramp nastupa kao trgovac koji razume da se mora stvoriti nekakva ‘win-win’ situacija. U situaciji u kojoj Evropa nema dugoročnu stratešku viziju, a Vašington fokus pomera ka drugim regionima sveta, dalji tok ovog sukoba u velikoj meri zavisiće od pragmatičnih pregovora vodećih sila,“ rekao je Alimpijević.
Ova situacija stavlja evropske zemlje pred izazov da preispitaju svoje vojne i bezbednosne strategije, u svetlu Trampovih zahteva i promena u američkoj spoljnoj politici. U tom kontekstu, ključno pitanje ostaje kako će Evropa odgovoriti na Trampov poziv i koliko su zemlje spremne da preuzmu veći deo vojnog tereta, posebno kada je reč o podršci Ukrajini.
S obzirom na trenutnu situaciju, može se očekivati da će i buduće američke administracije, bez obzira na Trampovu sudbinu, nastaviti sa pritiscima na evropske saveznike da preuzmu veći deo odgovornosti za bezbednost u regionu. To će dodatno oblikovati odnose unutar NATO-a i uticati na buduće strateške odluke evropskih zemalja.
