Mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije danas je dva puta saslušavan u Beranama, gde se vodi istraga u vezi sa „slučajem Gornje Zaostro“. Ova saslušanja su se dogodila zbog nove krivične prijave koja se odnosi na postavljanje spomen-obeležja četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću, koje je postavio Vujadin Dobrašinović, stanovnik Gornjeg Zaostra. Spomenik je na kraju uklonjen sa imanja Dobrašinovića i odnet u konak manastira Đurđevi stupovi, odakle je kasnije nestao.
Na saslušanju u Osnovnom sudu u Beranama, mitropolit Metodije je svedočio u svojstvu građanina. Tokom svog iskaza, izjavio je da nije bio prisutan na dan kada je spomenik postavljen, ali je sutradan služio liturgiju i osveštao spomenik. Ovu informaciju je potvrdio advokat Dobrašinovića, Nikola Čukić, koji je istakao da je mitropolit svedočio u vezi sa postavljanjem spomenika uprkos zakonskoj zabrani koja se odnosi na podizanje znamenja ratnim zločincima.
Osim ovog slučaja, mitropolit je saslušan i u Odeljenju bezbednosti Berane zbog krivične prijave koju je podnela nevladina organizacija „Crnogorski forum“. Ova prijava se odnosi na sumnju da je mitropolit izazivao i raspirivao versku mržnju i netrpeljivost. Mitropolit se odazvao pozivu policije i dao izjavu u vezi sa ovim optužbama.
Na dan 8. avgusta ove godine, mitropolit je služio liturgiju povodom praznika Svete prepodobnomučenice Paraskeve u crkvi u Gornjem Zaostru. Tokom ove svečanosti, uz prisustvo vernika iz beranskog kraja, obavio je i čin osvećenja zvona za hram. Nakon liturgije, održan je pomen vojskovođama i vojnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini. Pre početka svečanosti, Gornje Zaostro je bilo pod velikim policijskim snagama, a mitropolit je pozdravio policijske snage tokom svoje besede, što je nekima dalo povod za podnošenje nove krivične prijave.
Slučaj Gornje Zaostro je izazvao veliku pažnju javnosti, posebno zbog njegove istorijske i političke pozadine. Pavle Đurišić, čije je ime pominjano u kontekstu ovog spomenika, bio je kontroverzna figura tokom Drugog svetskog rata i proglašen je ratnim zločincem. Zbog toga su mnogi smatrali da je postavljanje spomenika u njegovu čast neprihvatljivo, s obzirom na zakonodavne okvire koji zabranjuju podizanje spomen-obeležja ratnim zločincima.
Mitropolit Metodije, kao vođa Eparhije budimljansko-nikšićke, igra značajnu ulogu u religijskom i društvenom životu ovog dela Crne Gore. Njegova uloga se dodatno komplikuje u svetlu aktuelnih političkih i društvenih tenzija u zemlji, koje su često povezane sa pitanjima identiteta, nacionalnosti i religije. Kritičari su ga optužili za podsticanje podela među ljudima, dok njegovi pristalice tvrde da brani prava Srba u Crnoj Gori.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se situacija u Crnoj Gori razvija i da se očekuje dalji pravni i društveni pritisak na mitropolita i njegovu eparhiju. Kako će se završiti ova pravna saga i kakav će uticaj imati na verske i političke odnose u zemlji, ostaje da se vidi. U međuvremenu, Mitropolija budimljansko-nikšićka nastavlja da se suočava sa izazovima u vezi sa svojom ulogom u društvu i pitanjima koja se tiču istorije, identiteta i pravde.
Zbog sve većih tenzija i različitih gledišta na ove teme, jasno je da slučaj Gornje Zaostro nije samo pravna borba, već i pitanje koje dotiče srž društvenih i političkih odnosa u Crnoj Gori. Očekuje se da će se ovaj slučaj pratiti sa velikom pažnjom, kako od strane lokalne, tako i od strane međunarodne zajednice.
