Premijer Hrvatske, Andrej Plenković, obratio se javnosti na sednici Vlade, komentarišući nove podatke Državnog zavoda za statistiku koji pokazuju da je inflacija u aprilu porasla na 5.8 posto. Ovaj skok, prema njegovim rečima, neposredno je povezan s povećanjem cena energenata, posebno naftnih derivata, koje je izazvano sukobima na Bliskom istoku, prenosi HRT.
Plenković je naglasio da rast cena energije čini gotovo polovinu inflacije zabeležene u aprilu. „Da su se cene energije zadržale na prethodnom nivou, stopa inflacije bi bila oko tri odsto. Ovaj trend jasno pokazuje posledice spoljnog šoka, kao i uticaj zatvaranja Ormuskog moreuza, što se odražava na svim članicama Evropske unije“, izjavio je hrvatski premijer.
On je takođe istakao da trenutno 16 članica EU beleži ubrzanje inflacije, što dodatno komplikuje ekonomske prilike u regionu. Plenković je izrazio nadu da će smirivanje sukoba na Bliskom istoku i stabilizacija cena nafte na svetskom tržištu doprineti smanjenju inflatornih pritisaka.
U isto vreme, premijer je ukazao na neke ohrabrujuće trendove, poput pada cena industrijskih proizvoda i umerenijeg rasta cena na godišnjem nivou. „Činjenica da na mesečnom nivou cena hrane i pića nije rasla ukazuje na to da za sada nije došlo do potpunog prelivanja cene goriva u sve segmente koji čine mesečnu stopu inflacije“, dodao je Plenković.
Prema njegovim rečima, ovo stanje može se delimično pripisati Vladinim merama, kao što su ograničavanje cena naftnih derivata i osiguranje stabilnih cena struje i plina do 1. oktobra. „Nije moguće potpuno neutralizovati ovakav globalni šok, ali ćemo učiniti sve što je u našoj moći da merama ublažimo uticaj ove krize na domaćinstva i garantujemo sigurnost snabdevanja energentima“, poručio je premijer.
Plenković je takođe pozvao sve privredne aktere da ulože dodatne napore kako bi se rast cena što manje prelio na građane, kao i na privredne subjekte koji nisu direktno pogođeni krizom. Njegove reči dolaze u trenutku kada se Hrvatska suočava sa izazovima koje donosi globalna ekonomija, a posebno povećanje cena energenata i hrane.
Analitičari smatraju da bi dalji razvoj situacije na Bliskom istoku mogao imati dugoročne posledice po ekonomiju Hrvatske i drugih zemalja EU. S obzirom na trenutne okolnosti, mnogi se pitaju koliko će trajati ova inflacija i kakve mere će biti neophodne da se ona obuzda.
U svetlu ovih informacija, hrvatski premijer je naglasio važnost zajedničkog delovanja i solidarnosti u društvu kako bi se prevazišli ekonomski izazovi. On je pozvao sve sektore da rade zajedno na očuvanju stabilnosti i smanjenju pritisaka na potrošače.
Na osnovu ovih izjava, jasno je da vlada radi na strategijama kako bi se suočila sa inflacijom i njenim posledicama, ali je i dalje potrebno mnogo truda da bi se osiguralo da građani ne budu previše pogođeni rastom cena. U ovom kontekstu, Plenković je istakao da bi stabilizacija globalnog tržišta energenata mogla doneti olakšanje i pomoći u smanjenju inflatornih pritisaka.
U zaključku, situacija sa inflacijom i rastom cena energenata ostaje ključna tema u Hrvatskoj, a vlada će nastaviti da prati razvoj događaja i preduzima potrebne mere kako bi zaštitila svoje građane i privredu.
