Dostavljači su u poslednje vreme predmet sve većeg broja pritužbi od strane potrošača. Dok troškovi dostave neprekidno rastu, čini se da se malo pažnje posvećuje potrebama i zahtevima korisnika koji plaćaju ovu uslugu. Na društvenim mrežama, korisnici često dele svoja negativna iskustva, što dovodi do lavine komentara i sličnih pritužbi.
Jedna Beograđanka nedavno je podelila svoje frustracije sa kurirskom službom koja je često imala problema sa dostavom. „Svaki put je ista situacija sa momkom koji raznosi pošiljke po Zemunu. Svaki put traži da izađem do kapije, a ja mu odgovaram da ne mogu jer imam bebu,“ napisala je Ljubica Lj. Ova situacija se ponavlja, a kurir na kraju postaje besan i skoro joj baca paket u lice. Ljubica je, u svom gnevu, izjavila da će sledeći put zadržati novac za poštarinu i poslati mejl njegovoj kurirskoj službi.
Ova pritužba otvorila je vrata sličnim iskustvima drugih korisnika. Jedna trudnica ispričala je kako mora da silazi ispred zgrade ostavljajući dvoje male dece jer kuriri ne mogu da se popnu do drugog sprata. „Poštarina je nekada viša od samog iznosa paketa,“ napisala je ova trudnica, ukazujući na problem sa visokim troškovima dostave.
Kuriri, s druge strane, često ističu da su preopterećeni poslom i da se suočavaju sa problemima parkiranja. Mnogi od njih imaju više od stotinu paketa dnevno za isporuku, što im otežava da dolaze do vrata potrošača. U nekim slučajevima, kuriri su ostavljali pakete na kapijama, što je izazvalo još veći gnev korisnika. Jedna trudnica, Jasna M., opisala je situaciju kada joj je kurir ostavio kutiju na kapiji i otišao, ostavljajući je da stoji sa kutijom na sred ulice.
Troškovi dostave su se drastično povećali tokom poslednjih godina. Pre pandemije, dostava paketa težine do pola kilograma koštala je 270 dinara, dok sada iznosi 450 dinara. Slična situacija je i sa težinom od jednog kilograma gde su troškovi porasli sa 320 na 500 dinara. Ova poskupljenja dodatno frustriraju korisnike koji se suočavaju s lošim uslugama.
Pored toga, potrošači se žale na manipulaciju informacijama. Često dobijaju poruke da je njihova pošiljka preusmerena, iako kuriri nisu ni pokušali da dostave paket. Dajana Đ. je ispričala kako su joj paket poslali u paket šop koji nije blizu njene kuće, sa lošim radnim vremenom, dok je deo pošte koji je najbliži zatvoren za preuzimanje paketa.
Prodavci, s druge strane, takođe se suočavaju s izazovima. Dok neki omogućavaju lično preuzimanje, drugi troškove dostave formiraju prema svakom artiklu. Na primer, jedan prodavac je tražio dodatnih 500 dinara za dostavu jedne bučice za vežbanje.
U poslednjoj deceniji, obim paketa i ekspres pošiljaka je znatno porastao zbog e-trgovine. Prema podacima Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), u Registru izdatih dozvola evidentirano je 54 poštanska operatora koji obavljaju kurirske usluge. Nadzor nad radom ovih operatora vrši Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, koje ima zadatak da obezbedi primenu Zakona o poštanskim uslugama.
U svetlu ovih problema, potrošači se osećaju zanemarenima, dok kuriri pokušavaju da se nose s preopterećenjem i izazovima u radu. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i rešenja kako bi se poboljšala usluga dostave i zadovoljstvo korisnika.
