Brisel – Evropska komisija je procenila da bi novi porez Evropske unije na onlajn kockanje mogao da donese dodatnih 13,3 milijarde evra u narednom sedmogodišnjem budžetu evropskog bloka. Ovaj potez dolazi u trenutku kada se EU suočava sa izazovima u postizanju konsenzusa o finansiranju zajedničkog budžeta za period od 2028. do 2034. godine.
Prema informacijama do kojih je došao briselski portal Politiko, Evropska komisija razmatra mogućnosti uvođenja novih poreza na različite sektore, uključujući onlajn kockanje, kripto kompanije i velike američke tehnološke gigante kao što su Google i Amazon. U dokumentu koji je podeljen sa vladama država članica i Evropskim parlamentom, navodi se da bi potencijalni porezi na kripto firme mogli doneti oko 20 milijardi evra, dok bi oporezivanje američkih tehnoloških kompanija moglo generisati čak 35 milijardi evra tokom budžetskog ciklusa.
Ovaj predlog poreza na onlajn kockanje se smatra jednim od načina na koji bi Evropska unija mogla da poveća svoje prihode, s obzirom na to da se suočava sa finansijskim izazovima. Uvođenje ovakvih poreza predstavlja odgovor na rastući trend onlajn kockanja, koje je postalo još popularnije tokom pandemije COVID-19. Sa sve većim brojem korisnika koji se okreću digitalnim platformama za kockanje, EU smatra da je vreme da iskoristi ovu priliku za generisanje dodatnih prihoda.
Pored onlajn kockanja, Evropska komisija istražuje i mogućnosti oporezivanja kripto firmi. Ove kompanije su u poslednjih nekoliko godina doživele eksplozivan rast, ali su i dalje u velikoj meri neregulisane u mnogim zemljama. Uvođenjem poreza na kripto tržište, EU bi mogla da poveća transparentnost i ujedno obezbedi značajne prihode od ovog sektora.
Osim toga, predloženi porezi na američke tehnološke gigante predstavljaju pokušaj EU da uspostavi pravedniji sistem oporezivanja, posebno s obzirom na to da mnoge od ovih kompanija ostvaruju velike prihode u Evropi, ali često plaćaju minimalne poreze kroz različite pravne manevarske strategije.
Brisel smatra da bi ovi novi nameti mogli pomoći u smanjenju pritiska na postojeće budžetske resurse i omogućiti finansiranje važnih evropskih projekata, kao što su ulaganja u infrastrukturu, istraživanje i razvoj, kao i borbu protiv klimatskih promena. Ove inicijative su ključne za jačanje evropske ekonomije i postizanje ciljeva održivog razvoja.
U trenutku kada se EU suočava sa brojnim izazovima, uključujući i posledice rata u Ukrajini i rastuće troškove života, nove fiskalne mere postaju sve važnije. Evropska komisija se nada da će predloženi porezi biti u stanju da pruže potrebnu podršku za održavanje stabilnosti i rasta unutar zajednice.
Ipak, uvođenje novih poreza takođe može naići na otpor unutar članica EU, posebno onih koje su tradicionalno protiv povećanja poreza. Očekuje se da će diskusije o ovim pitanjima biti kompleksne i zahtevati vreme kako bi se postigao konsenzus među državama članicama.
Završna odluka o ovim porezima biće doneta u narednim mesecima, a Evropska komisija planira da nastavi sa konsultacijama sa državama članicama i drugim relevantnim akterima. Kroz ovaj proces, EU se nada da će uspeti da uspostavi pravičan i održiv sistem oporezivanja koji će doprineti jačanju zajedničkog budžeta i obezbeđivanju potrebnih sredstava za budući razvoj.
