Novi zakon o vinu i drugim proizvodima od grožđa, čiji je nacrt trenutno na javnoj raspravi, ima za cilj da pruži veću zaštitu proizvođačima i podstakne dalji razvoj srpskog vinarstva. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji iznosi oko 30 miliona litara. U 2025. godini, izvoz vina dostigao je vrednost od 22,6 miliona evra, dok je uvoz bio 47,7 miliona. Najveći uvoz vina dolazi iz Severne Makedonije, Francuske, Italije i Španije, dok su glavna izvozna tržišta Rusija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kina i Austrija.
Stručnjaci ukazuju na to da Srbija ima potencijal na svetskom tržištu, posebno u pogledu kvaliteta vina, iako se suočava s izazovima u pogledu količine. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić, naglašava važnost razvoja vinogradarstva i vinarstva, ne samo za ovaj sektor već i za celokupnu poljoprivredu i ruralna područja Srbije. On ističe da je vinogradarstvo deo srpskog identiteta i kulture, a da se danas sve više mladih ljudi uključuje u ovu delatnost, otvarajući nove vinarije i jačajući prepoznatljivost srpskih vina.
Na osnovu podataka, pre deset godina registrovano je 289 vinarija, dok ih danas ima 529, što ukazuje na rast i potencijal sektora. Glamočić ističe da je značaj razvoja proizvodnje vina sa oznakom geografskog porekla u očuvanju identiteta domaćih vinograda i tradicije, kao i u povećanju prepoznatljivosti Srbije na međunarodnom tržištu. U prethodnim godinama, uspostavljen je Vinogradarski i Vinarski registar, a rejonizacija vinogradarskih područja je unapređena, što predstavlja osnovu za dalji razvoj.
Novi zakon ima za cilj da modernizuje zakonski okvir i stvori pravedniji sistem koji će biti usklađen sa evropskim standardima, ali i prilagođen potrebama domaćih proizvođača. Ključni cilj je dodatna zaštita domaćih vinogradara i vinara, kao i povećanje površina pod vinovom lozom. U okviru novog zakona, predviđeno je da se proizvodnja vina oslanja na domaće grožđe, s rokom prilagođavanja do avgusta 2028. godine.
U okviru novog zakona, pojednostaviće se procedure za institucije poput manastira i škola, koje tradicionalno proizvode vino, omogućavajući fizičkim licima da pod jasno definisanim uslovima legalno proizvode i prodaju vino. Takođe, ukidaće se nepotrebni tehnički uslovi koji otežavaju poslovanje proizvođača, dok će se ojačati mehanizmi kontrole, sledljivosti i zaštite kvaliteta i porekla vina.
Direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije, Stevan Rajta, ističe da su domaća vina i autohtone sorte sve prepoznatljivije u svetu, a da je to rezultat snažne podrške države. Glamočić naglašava da država već godinama pomaže ovaj sektor kroz različite programe podsticaja, kao što su mere za podizanje višegodišnjih zasada vinove loze i pomoć u izgradnji i opremanju vinarija.
Javna rasprava o novom zakonu trajaće do 6. juna, a očekuje se da će ovaj zakon dodatno unaprediti uslove za rad proizvođača i doprineti daljem razvoju srpskog vinarstva. Srpski vinari i vinogradari veruju da će novi zakonski okvir omogućiti održiv rast i jačanje ovog sektora, kao i bolju poziciju na međunarodnom tržištu, čime će Srbija postati još prepoznatljivija vinska destinacija.
