Kesten gljiva, poznata i pod latinskim imenom Pholiota adiposa, postaje sve popularnija među ljubiteljima prirode, kulinarstva i uzgajivačima u Srbiji. Ova jedinstvena gljiva, koja se može naći na raznim vrstama drveća poput hrasta ili bukve, privlači pažnju svojim specifičnim ukusom i izgledom. Dragan Novaković je jedan od retkih uzgajivača ove gljive u Srbiji i ističe da je ukus kesten gljive sličan šitake pečurkama, ali sa blažim i slatkasto-orašastim tonovima.
Priprema kesten gljive može biti slična drugim vrstama, ali Dragan preporučuje da se koristi u gulašima, rižotima ili pastama, dok nije pogodna za roštiljanje. Kesten gljiva zahteva specifične uslove za rast. Potrebno je otprilike dva meseca da se razvije, s tim da nakon što se kesa otvori, mora proći kroz hladni šok kako bi počela da raste. Idealna temperatura za njen rast je između 15 i 20 stepeni, a ukoliko temperatura pređe 20 stepeni, gljiva prestaje da rađa.
U divljini, kesten gljiva raste parazitski ili saprotrofski, često u gustim grupama na drveću. Njena sezona plodonošenja u prirodi je jesen, dok se uzgaja tokom cele godine u kontrolisanim uslovima. Dragan naglašava da se ne preporučuje branje ove gljive u divljini zbog opasnosti od sličnih otrovnih vrsta, pa je bolje kupiti uzgojenu.
Kesten gljiva je poznata po svojim lekovitim svojstvima, a koristi se u tradicionalnoj azijskoj medicini. Bogata je proteinima, vlaknima, vitaminima B kompleksa, kao i mineralima poput kalijuma, fosfora i gvožđa. Sadrži takođe polisaharide i lektine koji imaju antitumorska, antimikrobna i protivupalna svojstva, pomažući u jačanju imuniteta i zaštiti ćelija.
U kulinarstvu, kesten gljiva je cenjena zbog svoje čvrste i hrskave teksture koja se zadržava čak i nakon dužeg kuvanja. Njen bogat, zemljan i orašast ukus čini je savršenim dodatkom supama, rižotima i raznim jelima. Međutim, važno je napomenuti da se mora konzumirati termički obrađena, a preporučuje se da se na početku proba u malim količinama kako bi se isključila mogućnost alergijske reakcije.
Uzgoj kesten gljive smatra se srednje teškim, jer zahteva određene uslove, ali je lakša od nekih divljih vrsta. Najbolje uspeva na sterilizovanoj piljevini tvrdog drveta, a inkubacija zahteva temperaturu od 20 do 25 stepeni i visoku vlažnost. Plodonošenje, odnosno faza kada gljive počinju da rastu, zahteva hladnije uslove, a berba se obavlja pre nego što se šeširi potpuno otvore.
Potencijalna zarada od uzgoja kesten gljive u Srbiji može biti solidna, jer se cena sveže kesten gljive kreće od 800 do 2000 dinara po kilogramu u specijalizovanim prodavnicama i restoranima. Restorani i premium marketi plaćaju više za kvalitetnu i lokalnu proizvodnju, a mali proizvođači mogu ostvariti zaradu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra mesečno, u zavisnosti od kapaciteta i plasmana.
Sve u svemu, kesten gljiva predstavlja interesantnu priliku za uzgajivače i kulinare, te njeno povećano interesovanje može doprineti razvoju agrarne proizvodnje u Srbiji. Uzimajući u obzir njena nutritivna i lekovita svojstva, kao i specifične karakteristike ukusa, ova gljiva može postati važan deo lokalne gastronomije i tržišta.
