Glavni grad Jermenije, Jerevan, postao je središte evropske politike, ugostivši lidere iz 48 zemalja na osmom samitu Evropske političke zajednice. Ovaj skup, pod sloganom „Izgradnja budućnosti, jedinstvo i stabilnost u Evropi“, održan je u trenutku kada se Evropa suočava s brojnim izazovima, od energetske krize do ratnih sukoba na rubovima kontinenta. Na samitu su poslate poruke o potrebi jačanja stabilnosti i smanjenja zavisnosti od globalnih rizika. Pitanje koje se postavlja jeste može li Evropa postati nezavisna i u kojim oblastima, s obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti.
Marko Todorović, istraživač iz Centra za evropske politike, istakao je da je ovaj samit jedan od najznačajnijih događaja za Jermeniju od sticanja nezavisnosti. U trenutku kada Jermenija razmatra mogućnosti približavanja Evropskoj uniji i potencijalnog kandidovanja za članstvo, situacija je komplikovana jer zemlja ekonomijski zavisi od Rusije. Todorović je naglasio da samit šalje signal o širem evropskom nastojanju jačanja autonomije.
Prisutnost kanadskog premijera, koja je označila promene u transatlantskim odnosima, dodatno je naglasila značaj ovog skupa. „Evropa pokazuje interes da uključi ceo kontinent u svoju bezbednosnu i političku arhitekturu“, rekao je Todorović. Jermensko rukovodstvo aktivno radi na jačanju odnosa sa Zapadom, a samit u Jerevanu predstavlja važan signal o interesu Evrope za jačanje strateške autonomije, ne samo u okviru država članica EU već i šire.
Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, objasnila je istorijat Evropske političke zajednice, koja je nastala 2022. godine kao odgovor na rat u Ukrajini, na inicijativu predsednika Makrona. Iako je reč o debatnom forumu bez formalnih zaključaka, okupljanje članica i nečlanica EU nosi značajnu političku težinu.
Održavanje samita u Jerevanu ima snažnu simboliku, s obzirom na geopolitički kontekst. Joksimović je istakla da je Južni Kavkaz počeo da se okreće Evropskoj uniji, što može obeshrabriti uticaj trećih aktera, posebno uoči predstojećih parlamentarnih izbora u Jermeniji. Takođe, okretanje Kanade ka Evropi, u svetlu aktuelne politike Trampa, predstavlja dodatni aspekt ove geopolitičke dinamike.
S obzirom na zaoštrene odnose između SAD i Evrope, Joksimović navodi da su evropske države primorane da razmišljaju o svojoj bezbednosnoj i ekonomskoj autonomiji. Evropska unija sve više ulaže u kapacitete u oblasti bezbednosti, energetike i trgovine. Na samitu su se razmatrali ključni izazovi, uključujući rat u Ukrajini i unutrašnje odnose zapadnog bloka.
Ivan Miletić, analitičar iz oblasti odbrane, naglasio je da se Kanada, suočena sa smanjenjem trgovinskih privilegija sa SAD, okreće Evropi kao ključnom partneru. Za Evropsku uniju to znači snažnog energetskog i ekonomskog saveznika. Miletić smatra da se globalni poredak menja i da ekonomija postaje ključni faktor povezivanja. U takvom okruženju, manje zemlje moraju pronaći svoje mesto unutar šireg ekonomskog i političkog bloka.
Joksimović je takođe naglasila važnost da buduća vlast u Jermeniji bude okrenuta Evropi, posebno s obzirom na težnje država na periferiji Rusije, kao što su Ukrajina i Gruzija, za bližom saradnjom ili članstvom u EU. Evropska politička zajednica može ojačati evropski uticaj u regionu i potvrditi prisustvo EU kroz dijalog sa susednim državama.
Na kraju, Joksimović je ukazala na važnost učešća Srbije na ovakvim skupovima, jer to pokazuje povezanost sa Evropom. Evropska politička zajednica, kao forum za otvorenu razmenu mišljenja, može doprineti jačanju evropskog jedinstva i omogućiti dijalog o ključnim pitanjima, bez obavezujućih zaključaka koji bi mogli izazvati političke tenzije.
