Brisel – Prosečna cena električne energije za domaćinstva u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine blago je porasla, dostigavši 28,96 evra za 100 kilovat-sati, kako je danas objavio Evrostat. Ovaj rast cena je zabeležen u poređenju sa prvim polugodištem prošle godine, kada je 100 kilovat-sati prosečno koštao 28,79 evra. Razlog za povećanje cena leži u rastu poreza i dažbina, koji su porasli kako u nominalnom iznosu, tako i kao udeo u konačnom računu za električnu energiju.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda, najskuplju električnu energiju za domaćinstva beleži Irska, gde cena iznosi 40,42 evra za 100 kilovat-sati. Iza nje se nalaze Nemačka sa 38,69 evra i Belgija sa 34,99 evra. Sa druge strane, najniže cene električne energije zabeležene su u Mađarskoj, gde iznose 10,82 evra, na Malti 12,82 evra i u Bugarskoj 13,55 evra.
Jedan od najznačajnijih porasta cena električne energije zabeležen je u Rumuniji, gde su troškovi struje porasli za 58,6 odsto u odnosu na istu period prethodne godine. Slična povećanja zabeležena su i u Austriji i Irskoj. Nasuprot tome, pad cena zabeležen je na Kipru, gde su cene smanjene za 14,7 odsto, dok su Francuska i Danska takođe zabeležile opadanje cena.
Prosečne cene gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji takođe su porasle u drugoj polovini 2025. godine, dostigavši 12,28 evra za 100 kilovat-sati. Ovaj iznos predstavlja porast od skoro 7,5 odsto u odnosu na prvih šest meseci prošle godine, kada je cena iznosila 11,43 evra. Ovaj rast cena ukazuje na povratak uobičajenih sezonskih oscilacija koje su bile karakteristične pre energetske krize iz 2022. godine, kada su se tržišne cene značajno poremetile.
Najskuplji gas za domaćinstva bio je u Švedskoj, gde je cena iznosila 20,92 evra za 100 kilovat-sati. Iza Švedske su se našle Holandija sa 17,19 evra i Italija sa 14,81 evro. Ovi podaci ukazuju na značajne razlike u cenama energenata širom Evropske unije, što može uticati na životni standard građana i troškove domaćinstava.
Povećanje cena električne energije i gasa može imati dalekosežne posledice po domaćinstva, posebno u kontekstu inflacije i opšteg rasta troškova života. Potrošači se suočavaju sa izazovima u prilagođavanju budžeta, dok vlade i regulatori rade na strategijama za ublažavanje posledica ovih povećanja. U tom smislu, mnoge zemlje razmatraju mere kao što su subvencije ili porez na energente kako bi pomogle građanima da se nose sa rastućim troškovima.
Uprkos izazovima, Evrostat naglašava da su ove promene deo šireg trenda na tržištu energenata, koji se stalno menja u skladu sa potražnjom i globalnim kretanjima. Domaćinstva u EU moraju se prilagoditi novim realnostima, a analitičari predviđaju da će se trendovi u cenama energenata i dalje razvijati, oblikujući ekonomsku sliku Evrope u nadolazećim godinama.
U zaključku, rast cena električne energije i gasa u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine ukazuje na složenu situaciju koja zahteva pažnju i akciju nadležnih institucija. Potrošači se moraju pripremiti na moguće promene, dok vlade nastoje da pronađu ravnotežu između održivosti cena i zaštite potrošača.
