Iako zakon o nasleđivanju jasno definiše ko su zakonski naslednici, ostavilac ima pravo da menja taj krug putem testamenta ili legata. Međutim, ova sloboda je ograničena pravom na nužni deo, koji pripada nužnim naslednicima. To znači da ostavilac ne može slobodno raspolagati delom zaostavštine koji po zakonu pripada ovim naslednicima.
Nužni naslednici su uži krug od zakonskih naslednika. Prema Zakonu o nasleđivanju, nužni naslednici uključuju potomke ostavioca, usvojenike i njihovu decu, bračne drugove, roditelje, usvojitelje, kao i braću, sestre, dede i bake, te druge pretke. Pravo na nasleđivanje imaju i usvojitelji iz nepotpunog usvojenja, braća i sestre, kao i ostali preci, ali samo ako su trajno nesposobni za rad i nemaju neophodna sredstva za život.
Visina nužnog dela zavisi od naslednog reda kojem naslednik pripada. Naime, nužni deo potomaka, usvojenika i njihovih potomaka, kao i bračnog druga ostavioca iznosi polovinu zakonskog dela, dok drugi nužni naslednici imaju pravo na trećinu dela koji bi im pripao po zakonskom redu nasleđivanja. U slučaju da nužni naslednik ne želi ili ne može da nasledi, njegov nužni deo ne prelazi na ostale nužne naslednike, već se primenjuje pravo predstavljanja. Takođe, važno je napomenuti da nužni naslednik ne odgovara za dugove ostavioca.
Pravila koja se tiču nužnog dela i nužnih naslednika primenjuju se samo kada su prava ovih naslednika povređena. Takve povrede se obično dešavaju kada ostavilac prekomerno raspolagao svojom imovinom za svog života, bilo putem poklona ili testamenta, čime je ugrozio imovinska prava naslednika. Na primer, nužni deo se smatra povređenim ako je vrednost zaveštajnih raspolaganja i poklona koje je ostavilac učinio manja od vrednosti nužnog dela koji pripada tom nasledniku.
Prilikom utvrđivanja povrede prava na nužni deo, prvo se primenjuju pravila za obračun nužnog dela u konkretnom slučaju, a zatim i pravila o srazmernom smanjenju raspolaganja koje je ostavilac učinio. Pravo na nužni deo može se ostvariti tužbom koja pokreće parnični postupak pred sudom. Sadržaj tužbe zavisi od toga da li nužni deo koji se potražuje ima obligaciono-pravnu ili stvarno-pravnu prirodu.
U skladu sa tim, važno je da budući naslednici budu svesni svojih prava i obaveza u vezi sa nasleđivanjem. Zakon o nasleđivanju pruža određenu zaštitu nužnim naslednicima, ali je takođe neophodno da budu upoznati sa svim aspektima nasleđivanja kako bi mogli da zaštite svoja prava. U situacijama kada dođe do nesuglasica ili povreda prava, pravna pomoć može biti od izuzetne važnosti kako bi se osiguralo da se prava nužnih naslednika poštuju.
U zaključku, zakon o nasleđivanju pruža okvir za regulisanje nasleđivanja, ali je važno da ostavioci budu svesni svojih prava i obaveza. Sloboda raspolaganja imovinom nakon smrti je ograničena pravom na nužni deo, a nužni naslednici imaju zakonska prava koja ih štite. U slučaju da dođe do povreda tih prava, postoji pravni put za ostvarivanje svojih potraživanja, što je ključno za zaštitu interesa naslednika. Pravilno razumevanje ovih pravila može pomoći u smanjenju konflikata i nesporazuma među članovima porodice u trenutku kada je najpotrebnije.
