Japan je otkrio potencijalno idealno mesto za izgradnju komercijalnog podvodnog rudnika zlata, ali pitanje o tome da li bi takav projekat trebao da se realizuje izaziva sve veću međunarodnu raspravu. U potopljenom vulkanskom krateru kod jugoistočne obale Japana, istraživači su identifikovali dimnjake poznate kao „crni pušači“ i hidrotermalne humke koje aktivno proizvode velike količine zlata. Ove hidrotermalne strukture ne samo da izbacuju sitna zrnca zlata, već stvaraju i takozvano „nevidljivo zlato“, koje nije vidljivo golim okom niti standardnim mikroskopom.
Zlato je zarobljeno unutar materijala na morskom dnu, a koncentracije u ovom podvodnom krateru su najveće ikada zabeležene bilo gde u svetu. Otkriće je objavljeno u časopisu Scientific Reports, nedugo nakon što je međunarodni tim naučnika upozorio na potrebu zaštite aktivnih hidrotermalnih izvora od interesa komercijalnih rudarskih kompanija. Hidrotermalni izvori Higaši-Aogašima su otkriveni 2015. godine unutar japanske isključive ekonomske zone. Istraživači sa Univerziteta Šizuoka, Univerziteta Vaseda i Univerziteta u Tokiju analizirali su uzorke stena prikupljene sa ovih polja, koja se nalaze oko 350 kilometara južno od Tokija.
Koristeći sekundarnu jonsku masenu spektrometriju (SIMS), istraživački tim je pronašao skrivena nalazišta zlata „izuzetno visokog kvaliteta“. Ove nevidljive nanočestice zlata skrivene su unutar pirita, sulfidnog minerala koji nastaje iz vrelih fluida bogatih metalima koji izbijaju iz morskog dna. Pirit, poznat i kao „zlato za budale“, sadrži zlato u obliku nanočestica ili čak kao pojedinačne atome ugrađene u hemijsku strukturu minerala. Autori studije zaključuju da pirit iz ovog podvodnog kratera sadrži najveću koncentraciju zlata na svetu.
Kaldera Higaši-Aogašima predstavlja izuzetno privlačnu lokaciju za budući rudnik zbog pristupačnosti i izuzetno visokog sadržaja zlata. Međutim, ova područja su takođe staništa brojnih specijalizovanih organizama, uključujući rakove, cevaste crve, sunđere, korale i razne vrste riba i hobotnica. Iako se o temi podvodnog rudarenja raspravlja godinama, trenutno na morskom dnu ne postoji nijedan funkcionalan komercijalni rudnik zlata.
Naučnici širom sveta pokušavaju da pronađu efikasan način za izdvajanje „nevidljivog zlata“ iz materijala sa morskog dna. Prethodni pokušaj otvaranja podvodnog rudnika kod obale Papue Nove Gvineje propao je zbog finansijskih problema i snažnih protesta zbog mogućih ekoloških posledica. Prema dostupnim podacima, ova zemlja je izgubila oko 375 miliona kina Papue Nove Gvineje (oko 85 miliona američkih dolara) zbog neuspelog poslovnog poduhvata. U međuvremenu, premijer Papue Nove Gvineje je naglasio da ostaju posvećeni moratorijumu na nova dubokomorska rudarska istraživanja.
Japan, s druge strane, nastavlja da ulaže u istraživanja dubokomorskog rudarenja uprkos političkim i ekološkim kontroverzama. Smatralo se da hidrotermalna polja Higaši-Aogašima sadrže jedne od najvećih koncentracija zlata u sulfidima morskog dna na svetu, a nova analiza pokazuje da se u tim poljima nalazi još više zlata nego što se ranije pretpostavljalo.
Sada ostaje pitanje šta je vrednije: bogatstvo skriveno u okeanu ili život koji u njemu postoji. Ova dilema postavlja izazov za čovečanstvo, jer se mora odlučiti između ekonomske koristi od rudarenja i očuvanja jedinstvenog ekosistema koji podržava različite vrste života. U svetlu ovih otkrića, budućnost podvodnog rudarenja i njegov uticaj na životnu sredinu ostaju neizvesni i predmet intenzivnih rasprava među naučnicima, aktivistima i donosiocima odluka.
