Dve osobe su uhapšene u Crnoj Gori zbog sumnje da su prodale maloletnu devojčicu i ugovorile joj brak, a zatim je terale da vrši krivična dela. Ova akcija sprovedena je od strane Odeljenja bezbednosti Ulcinj i Odeljenja bezbednosti Podgorica, u saradnji sa Višim državnim tužilaštvom u Podgorici. Policija je saopštila da su uhapšeni G.I. (48) i njegova supruga B.D. (44), a protiv B.D. je podneta krivična prijava zbog sumnje da su počinili krivično delo trgovina ljudima na štetu svoje petnaestogodišnje ćerke.
Prema izvorima iz policije, u novembru 2025. godine, G.I. i B.D. su ugovorili nedozvoljeni brak između svoje ćerke i maloletnika iz Ulcinja, a zatim su svoju ćerku predali drugoj porodici za iznos od 3.000 evra. Nakon toga, devojčica je prešla da živi kod te porodice. U nastavku akcije, uhapšena je i Z.K. (43) iz Berana, koja se sumnjiči za isto krivično delo. Sumnja se da je Z.K. ugovorila brak između svog maloletnog sina i žrtve, te da je devojčicu, kada je došla da živi kod njih, primoravala da prodaje marihuanu pod pretnjom i upotrebom sile.
Ovaj slučaj je otkriven tokom policijskih kontrola u Ulcinju, kada je maloletna žrtva zatečena na Maloj plaži dok je prodavala marihuanu, koja je tom prilikom oduzeta. Policija je naglasila da je borba protiv trgovine ljudima jedan od nacionalnih prioriteta, sa posebnim fokusom na zaštitu maloletnika, koji su izuzetno ranjiva kategorija. Zakon prepoznaje različite oblike eksploatacije, uključujući prinudni rad, odnose slične ropstvu, vršenje kriminalne delatnosti, prosjačenje i sklapanje nedozvoljenog braka, što predstavlja jedno od najtežih krivičnih dela koja ugrožavaju osnovna ljudska prava i dostojanstvo žrtve.
Trgovina ljudima je globalni problem koji zahteva zajedničke napore svih sektora društva. U Crnoj Gori, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji potreba za kontinuiranim obrazovanjem i podizanjem svesti o ovom problemu, kako bi se zaštitili najranjiviji članovi društva. Policija, nevladine organizacije i društvo u celini moraju raditi zajedno na razvoju preventivnih mera koje će smanjiti rizik od trgovine ljudima, posebno među maloletnicima.
Prepoznajući ozbiljnost ovog problema, crnogorske vlasti su uvele razne strategije i programe koji imaju za cilj da pomognu žrtvama trgovine ljudima. Ovi programi obuhvataju psihološku podršku, pravnu pomoć i reintegraciju u društvo. Takođe, važno je da se žrtvama pruži podrška u vidu obrazovanja i obuke kako bi mogle da se osamostale i izgrade bolju budućnost.
Zbog složenosti problema trgovine ljudima, neophodno je i dalje raditi na jačanju zakonodavstva i obezbeđivanju efikasnijih mehanizama za zaštitu žrtava. Policija i tužilaštvo moraju biti obučeni da prepoznaju znakove trgovine ljudima i da deluju brzo i efikasno kako bi zaštitili žrtve. Takođe, važno je razvijati međuinstitucionalnu saradnju kako bi se obezbedila sveobuhvatna zaštita i pomoć žrtvama.
U zaključku, hapšenje dvojice roditelja zbog sumnje u trgovinu ljudima predstavlja ozbiljan podsticaj za društvo da preispita svoje vrednosti i mere koje preduzima u cilju zaštite dece. Svaki pojedinac, institucija i organizacija imaju ulogu u borbi protiv ovog ozbiljnog problema, a jedino zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve, posebno za najmlađe.
