Iako trenutno na evropskom putu Crne Gore ne postoje formalne blokade sa briselske adrese, proces priključenja usporavaju neslaganja među državama članicama EU oko dinamike proširenja, kao i zahtevi za ispunjavanje strogih merila u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Unutrašnji problemi, uključujući političke trzavice i neslaganja unutar vladajuće većine, često koče ovaj proces.
Francuska, kao jedna od vodećih članica EU, deblokirala je pregovore u decembru 2025. godine i dala saglasnost Crnoj Gori za zatvaranje svih pet planiranih pregovaračkih poglavlja. Ova odluka je usledila nakon što je Pariz iznenada blokirao poglavlja 11 (poljoprivreda i ruralni razvoj) i 13 (ribarstvo), što je dovelo do diplomatskih razgovora na najvišem nivou. Premijer Milojko Spajić trenutno se nalazi u Francuskoj, gde traži podršku za završnu fazu pregovora o članstvu. On će se sastati sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, kao i sa predstavnicima Skupštine i Senata.
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević naglašava da podrška Francuske ima poseban značaj za Crnu Goru. Ona je izjavila da je Crna Gora posvećena zatvaranju pregovaračkih poglavlja do kraja godine i da želi da bude spremna za članstvo u EU.
Međutim, postoje i izazovi. Holandija smatra da Crna Gora nije ispunila neophodne uslove za privremeno zatvaranje poglavlja 2. Sporno je pitanje zapošljavanja crnogorskih državljana u EU i obrnuto, gde Holandija zahteva duži period čekanja od Crne Gore. Dok Podgorica traži da se taj period smanji na dve godine, Holanđani smatraju da bi trebao biti između pet i sedam godina.
Jedan od glavnih problema koji se ističe je neizbor članova Fiskalnog saveta, što evropski zvaničnici ocenjuju kao ozbiljan institucionalni zastoj. Direktor generalnog direktorata za proširenje i susedstvo EK, Ger Jan Kopman, je kritikovao neizglasavanje članova Fiskalnog saveta, smatrajući da to negativno utiče na reformski proces i dinamiku pregovora sa EU.
Zebnja da Crna Gora može usporiti korak sa Albanijom pojačava se nakon što je Tirana u Briselu zvanično prešla u završnu fazu pregovora o pristupanju EU. Ovaj razvoj događaja može dodatno otežati poziciju Crne Gore, koja se suočava sa izazovima u postizanju napretka.
Osim toga, Crna Gora se može suočiti sa novim konkurentom na evropskom putu – Islandom. Odluka o tome da li će Island nastaviti sa pregovorima zavisi od rezultata referenduma zakazanog za 29. avgust, na kojem će građani odlučiti o prijemu u EU. Ukoliko građani Islanda donesu pozitivnu odluku, to bi moglo dodatno zakomplikovati situaciju za Crnu Goru.
Uprkos ovim izazovima, Crna Gora je ostvarila značajan napredak ka privremenom zatvaranju pregovaračkih poglavlja. Od ukupno 33 poglavlja, Crna Gora je privremeno zatvorila 14, dok je 19 poglavlja još uvek otvoreno za završetak procesa. Ovaj napredak je značajan, ali se u poslednje vreme beleže znaci usporavanja, što može uticati na buduće pregovore i dinamiku procesa pristupanja.
U svetlu svega ovoga, Crna Gora se suočava sa izazovima koji zahtevaju ozbiljnu posvećenost i reforme kako bi uspela da ispuni kriterijume i nastavi sa pregovorima o članstvu u EU. Kroz saradnju sa ključnim partnerima, kao što je Francuska, i uz prevazilaženje unutrašnjih političkih nesuglasica, Crna Gora bi mogla da postigne napredak koji joj je potreban za ulazak u EU.
