Tog 23. juna 2016. godine, referendum o Bregzitu označio je početak dugotrajnog razvoda Ujedinjenog Kraljevstva od Evropske unije. U tesnom glasanju, 51,9 odsto Britanaca opredelilo se za izlazak iz najvećeg jedinstvenog tržišta, a ta prelomna odluka pokrenula je period političke nestabilnosti i ekonomskih potresa čije se posledice osećaju i danas. Deset godina kasnije, najavljena ostavka premijera Kira Starmera i neizvesnost u vezi sa liderstvom, koja trenutno potresa vladajuću Laburističku partiju, posmatra se kao najnoviji oblik turbulencija koje je Bregzit uneo u samo srce britanske politike.
Reporter Euronews Srbija, koji se nalazi u Londonu, kaže da deset godina kasnije deluje da Bregzit nije odgovorio na brojne dileme, već ih je dodatno pojačao. Poslednje ankete pokazale su da 50 odsto građana Velike Britanije smatra da je Britanija pogrešila što je napustila Evropsku uniju, dok 44 odsto smatra da bi trebalo da se vrati u Uniju. Samo 11 odsto građana kaže da je Bregzit bio dobar potez.
Jubilarnu godišnjicu Bregzita obeležila je još jedna premijerka ostavka u nizu u prethodnoj deceniji, a novinar Milan Dinić kaže za Euronews Srbija da je vest o Starmerovoj ostavci već neko vreme bila očekivana i da ona nije došla kao veliko iznenađenje, ali je svakako izazvala velike reakcije. „Ono što vidimo od Bregzita evo već deset godina posle, jeste da Britanija, koja je nekada tradicionalno vladala svetom, sve više bavi sobom“, rekao je Dinić.
Nekadašnja ministarka u Vladi Srbije, Jadranka Joksimović, komentariše da ono što se dogodilo u Britaniji može da se objasni, ali ističe da su razlozi složeni. „Kao što Bregzit nije bio odgovor na dugogodišnje, možda i decenijske, strukturne probleme koje je britansko društvo imalo, tako ni ostavka Starmera nije rešenje za probleme Laburističke partije danas“, rekla je ona.
Ona dodaje da su svi problemi imigracije, ekonomske stagnacije, i troškovi života Britanaca postojali i pre Bregzita. „Decenijama u Britaniji važi da vi nećete zarađivati više od svojih roditelja“, ističe Joksimović, naglašavajući da se britansko društvo zaglavilo u sopstvenim nerazrešenim pitanjima.
Urednik spoljnopolitičke redakcije Euronews Srbija, Ljubiša Ivanović, ističe da su tu na delu koncepcijski problemi. „Starmeru je ‘smrtna politička presuda’ potpisana u maju ove godine na lokalnim izborima kada su laburisti potučeni“, dodaje Ivanović. On ističe da je bilo jasno da, ukoliko laburisti ponovo izađu sa Starmerom na opšte izbore, gubeće.
Govoreći o potencijalnom nasledniku Starmera, Dinić navodi da se Endi Bernam smatra mogućim kandidatom, jer se uvek držao lokalnih tema i imao stav da je on pripadnik radničke klase. Iako još nije apsolutno izvesno da će on biti naslednik, očekuje se da će se najmanje dvoje drugih poslanika takođe kandidovati.
Britanija je za poslednjih deset godina imala šest premijera, više nego u proteklih 36 godina. „Svi premijeri, osim Dejvida Kamerona, su pali zbog gubitka podrške unutar svoje stranke“, ističe Dinić. Barnam dolazi na mesto premijera u trenutku kada je Laburistička stranka duboko podeljena, sa najmanje tri krila unutar stranke.
Kao zaključak, Dinić naglašava da britanski građani osećaju „pogrešni pravac britanskog broda“, koji je vodila Laburistička stranka. Toni Bler je upozorio da nije reč samo o promeni lidera, već da Laburisti nemaju koherentan plan za napredak i rešenje unutrašnjih problema. U tom kontekstu, ostavka Starmera i izbor novog vođe Laburističke partije neće, čini se, doneti značajne promene bez jasnog i ujedinjenog plana za budućnost britanskog društva.
