Brisel – Države članice Evropske unije suočene su sa novim podelama nakon što su podaci pokazali rast broja izdatih šengenskih viza ruskim državljanima, uprkos strogim sankcijama protiv Moskve zbog rata u Ukrajini, piše danas Euraktiv.
Prema poverljivim podacima u koje je portal imao uvid, broj zahteva za šengenske vize ruskih državljana u 2025. porastao je na više od 670.000, što je skoro osam odsto više nego godinu ranije. U isto vreme, izdato je više od 620.000 viza, odnosno 10,2 odsto više nego 2024. godine. Oko 77 odsto izdatih viza odnosi se na turistička putovanja, dok su posete porodici i prijateljima druga najčešća svrha, a zatim poslovna putovanja.
Najveći broj zahteva podnet je u Francuskoj, Italiji i Španiji, koje zajedno čine gotovo tri četvrtine ukupnog broja. Francuska je, prema podacima, izdala najviše viza i zabeležila najveći rast, više od 23 odsto u 2025. u odnosu na prethodnu godinu, navodi Euraktiv. Ovi podaci dodatno ukazuju na geografske razlike unutar EU. Dok zemlje zapadne i južne Evrope, poput Francuske, Italije i Španije, tradicionalno imaju otvoreniji pristup, države bliže istočnom krilu Unije, poput Poljske i baltičkih zemalja, oštro se protive takvoj politici, smatrajući rat egzistencijalnim pitanjem.
Evropska komisija je još 2022. preporučila državama članicama da ograniče izdavanje viza ruskim državljanima, a u pojedinim slučajevima i da ih u potpunosti obustave. Takođe je suspendovan sporazum o viznim olakšicama sa Moskvom, dok su 2025. godine uvedena nova pravila koja ukidaju višekratne vize i zahtevaju podnošenje novog zahteva za svako putovanje.
Tenzije su dodatno pojačane unutar diplomatskih krugova zbog internog dokumenta Evropske komisije, takozvanog „Šengenskog barometra“, koji prati stanje u zoni slobodnog kretanja. Prema navodima više diplomata, pojedine zemlje, uključujući Francusku, izrazile su nezadovoljstvo zbog uključivanja podataka o ruskim vizama, što je dovelo do njihovog privremenog uklanjanja iz izveštaja. Nakon pritiska nekoliko država članica, podaci su ponovo uključeni u poseban tehnički dokument.
Istovremeno, u EU se vodi rasprava o dodatnim merama, uključujući mogućnost zabrane ulaska ruskim državljanima sa ratnim iskustvom u Ukrajini. Predlog bi mogao da bude predstavljen do juna, navodi Euraktiv. Ova situacija ukazuje na sve veću fragmentaciju unutar EU, gde se članice suočavaju sa različitim pristupima prema ruskim državljanima.
S obzirom na trenutne okolnosti, Evropska unija se našla na raskrsnici između svojih principa ljudskih prava i sigurnosnih interesa. Dok jedne članice pozivaju na strože mere, druge se protive ovakvim pristupima, smatrajući da bi to moglo imati negativne posledice po međunarodne odnose i dijalog sa Rusijom.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se EU suočava sa izazovima koji se tiču ne samo unutrašnjih politika, već i globalne diplomatije. Pitanje viznog režima za ruske državljane postalo je simbol šireg sukoba između Zapada i Moskve, a različiti interesi unutar Unije dodatno komplikuju situaciju.
Kako se situacija razvija, analitičari naglašavaju potrebu za jedinstvenim pristupom EU prema Rusiji, koji bi mogao pomoći u očuvanju jedinstva unije pred sve većim izazovima. Samo vreme će pokazati kako će se ove tenzije odraziti na buduće odluke i politike Evropske unije.
