Knežević, lider Demokratske narodne partije, pokrenuo je inicijativu za poništenje priznanja tzv. Kosova od strane opštine Zeta, što je izazvalo značajnu pažnju u javnosti. Nakon što je Skupština opštine Zeta usvojila Deklaraciju o poništenju ovog priznanja, Knežević je istakao da je ovo samo prvi korak ka vraćanju odluke iz 2008. godine. On je uverio javnost da će se kroz institucionalni pritisak na ostale opštine pokušati primorati vlada Milojka Spajića na povlačenje priznanja na državnom nivou.
U razgovoru za Kurir, Knežević je naglasio da se ovim činom iskazuje volja 85% građana Crne Gore koji se protive odluci iz 2008. godine, kada je pod vođstvom Mila Đukanovića priznata „lažna država“. On je podsetio na prethodne izjave bivšeg premijera Duška Markovića, koji je takođe potvrdio da je većina građana tada bila protiv te odluke.
Knežević je izrazio očekivanja da će i druge crnogorske opštine, u kojima Srbi dominantno drže vlast, usvojiti slične deklaracije. Plan mu je da, nakon što se ostale opštine pridruže, podnesu rezoluciju Skupštini Crne Gore, koja bi obavezala vladu na povlačenje odluke o priznanju Kosova. Ova akcija se smatra povratkom izbornoj volji građana i ne predstavlja ništa što je protiv interesa Crne Gore, već je isključivo u skladu sa interesima njenih građana.
On je takođe istakao da je reakcija naroda na ovu odluku bila veoma pozitivna, sa velikim oduševljenjem i podrškom. Knežević veruje da je trenutak sada idealan za institucionalno delovanje, s obzirom na to da nikada nije bilo više Srba u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti. On smatra da je važno da se ovaj trenutak iskoristi, kako bi se pokazalo da srpska zajednica u Crnoj Gori može da deluje kroz institucije, umesto samo kroz simbolične gestove poput podizanja ruku na svadbama.
Knežević je ukazao na to da je Crna Gora tokom svog otcepljenja od Srbije 2006. godine, često gradila svoju nacionalnu identifikaciju na antisrpskom narativu. On veruje da se time Crna Gora odrekla same sebe, a sada je prilika da se to ispravi kroz institucionalno delovanje. Njegove reči su odražavale osećaj pravde i potrebu za obnovom srpskog identiteta u Crnoj Gori.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada je politička scena u Crnoj Gori veoma dinamična, a razlike između pro-srpskih i pro-crnogorskih stranaka još uvek su prisutne. Knežević i njegova partija pokušavaju da iskoriste trenutnu situaciju, oslanjajući se na podršku građana koji dele njihove stavove o Kosovu.
S obzirom na to da je Knežević najavio nastavak borbe za poništenje priznanja Kosova, očekuje se da će se u narednom periodu nastaviti diskusije o ovom pitanju na svim nivoima vlasti. Njegova stranka planira da mobilizuje podršku iz drugih opština i da kroz zajedničku akciju stvori pritisak na centralnu vladu.
U ovom kontekstu, Knežević je izneo optimizam da će se svi oni koji se protive priznanju Kosova ujediniti i da će ujedinjena akcija dovesti do promene. On je naglasio da je sada vreme da se srpska zajednica u Crnoj Gori ponovo afirmiše i da se kroz institucije bore za svoja prava.
U zaključku, Knežević je naglasio da je ova odluka od velike važnosti za srpsku zajednicu u Crnoj Gori i da predstavlja korak ka vraćanju digniteta i prava srpskog naroda. On je pozvao sve građane da se uključe u ovu borbu, jer je to pitanje ne samo političkog karaktera, već i moralne obaveze prema sopstvenoj istoriji i identitetu.
