Uskoro bi se moglo doći do smanjenja prevara vezanih za vraćanje kilometraže na polovnim automobilima, kako u Srbiji, tako i u Evropskoj uniji. Odbor za transport i turizam Evropskog parlamenta je nedavno usvojio izmene zakona o tehničkoj ispravnosti vozila, a ključna tačka ovih izmena je borba protiv manipulacije s pređenim kilometrima. Očekuje se da će novi zakon biti usvojen u institucijama EU do kraja godine, a zatim sledi njegova implementacija.
Iako Srbija nije članica EU, očekuje se da će imati koristi od ovih izmena. Kada Evropska unija poveže nacionalne baze podataka, trgovcima će biti otežano „čišćenje“ istorije automobila prilikom izvoza. Iako Srbija neće biti direktno uključena u ovaj sistem, podaci iz evropskih registara biće dostupni platformama za proveru vozila koje se koriste i u Srbiji. Kupci će moći da unesu broj šasije i precizno vide istoriju uvezenog automobila, što je posebno važno s obzirom na to da se iz EU u Srbiju godišnje uveze između 120.000 i 150.000 polovnih vozila.
Prevara sa vraćanjem kilometraže je jedan od najčešćih oblika manipulacije prilikom trgovine polovnim automobilima, i to ne samo u Srbiji, već i u EU. Ova vrsta prevare dovodi potrošače u zabludu, jer se automobili prodaju po veće vrednosti nego što zapravo vrede, što kasnije dovodi do većih troškova održavanja. Istraživanje jedne renomirane kompanije koja analizira podatke o polovnim vozilima otkrilo je da prevare sa vraćanjem kilometraže koštaju Srbiju više od 421,8 miliona dinara godišnje.
Kada potrošači u Srbiji kupe automobil s lažiranom kilometražom, u proseku plate 6,6% više nego što bi trebalo. Na primer, za automobil koji se prodaje za 1,2 miliona dinara sa falsifikovanom kilometražom, kupac može nesvesno platiti dodatnih 80.000 do 100.000 dinara više od realne vrednosti. Prema procenama, svako deveto vozilo na putevima Srbije ima lažirani broj pređenih kilometara.
Cilj Evropske unije je da zatvori pravne i tehničke „rupe“ koje prevarantima omogućavaju vraćanje brojača. U tu svrhu, planira se uspostavljanje centralizovanog digitalnog sistema za praćenje istorije vozila. Među novinama je i obaveza servisnih radionica da evidentiraju stanje kilometraže prilikom svakog servisa ili popravke koja traje više od sat vremena. Proizvođači modernih vozila će biti obavezni da automatski povlače podatke o kilometraži i prosleđuju ih nacionalnim bazama podataka koje će biti povezane na nivou EU.
Petar Živković, generalni sekretar Asocijacije automobilskih novinara Srbije, smatra da su namere EU da se zaustave prevare dobra vest i za Srbiju. On ističe da manipulacija s kilometražom ne utiče samo na finansije, već i na bezbednost vozila. Kupci se suočavaju s problemima u utvrđivanju tačne kilometraže, jer su hakeri vešti u podešavanju kompjutera. Mnogi ljudi pokušavaju da utvrde stvarni broj pređenih kilometara koristeći specijalizovane firme ili konsultujući iskusne majstore.
Dosadašnji scenarij je obično bio takav da se automobil u EU kupi sa 350.000 pređenih kilometara, a u Srbiji se prodaje sa 150.000. Kada novi zakon stupi na snagu, kilometraža će biti digitalno „zaključana“ u bazi matične zemlje pri poslednjem servisu ili tehničkom pregledu. Prevaranti će morati da vrate kilometražu unutar EU, što postaje krivično delo i tehnički teško izvodljivo zbog povezanih baza i obaveze slanja podataka iz umreženih vozila.
Uz digitalizaciju, EU uvodi i strože propise za prateću dokumentaciju polovnih vozila koja idu u izvoz. Kupci u Srbiji moći će da zahtevaju zvanične izvozne sertifikate iz EU, u kojima će biti navedena poslednja upisana kilometraža. Ukoliko automobil iz Nemačke prođe kroz nekoliko zemalja van EU pre ulaska u Srbiju, postoji mogućnost fizičke manipulacije, ali će digitalni trag ostati nepromenjen i lako proverljiv.
Za starije modele koji nisu fabrički umreženi, oslanjaće se na evidenciju iz servisa, što može povećati rizik od manipulacije u prelaznom periodu. Početak pune primene novih evropskih propisa očekuje se od 2028. godine.
