Prema podacima klimatskih službi Evropske unije, jun 2026. godine bio je najtopliji zabeležen mesec u zapadnoj Evropi, a drugi najtopliji na globalnom nivou. Prosečna temperatura bila je za 1,39 stepeni Celzijusa viša od procenjenog predindustrijskog proseka. Ove ekstremne temperature na kopnu prate i rekordne temperature površine mora, što ukazuje na kontinuirano gomilanje toplote u klimatskom sistemu Zemlje.
Samanta Berdžis, strateška direktorka za klimatska pitanja pri Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), ističe da ovi rekordi odražavaju klimatski sistem koji nastavlja da akumulira toplotu, što dovodi do intenzivnijih toplotnih talasa, trajno zagrevanih okeana i rastućih rizika za ljude, ekosisteme i infrastrukturu.
Krajem juna, zapadna i centralna Evropa suočile su se sa intenzivnim toplotnim talasom koji je oborio mesečne i apsolutne temperaturne rekorde u nekoliko zemalja, uključujući Nemačku i Češku. Ovaj događaj usledio je nakon neuobičajeno snažnog toplotnog talasa u maju i bio je praćen još jednim toplotnim talasom početkom jula. Ovi obrasci sugerišu da ekstremne vrućine više nisu izolovana pojava, već postaju sve dugotrajnija karakteristika evropskih leta.
Posledice ovih ekstremnih temperatura nisu se ograničile samo na visoke temperature. Sušni uslovi zahvatili su veliki deo Evrope, posebno Pirinejsko poluostrvo, jug Francuske i delove istočne Evrope. Zabeležena je povećana aktivnost šumskih požara, smanjeni protoci reka i rast rizika od suše, što negativno utiče na proizvodnju hrane.
Profesor Otmar Edenhofer, predsedavajući Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene, naglašava da ostvarivanje klimatskih ciljeva EU za 2040. i 2050. godinu zahteva značajno smanjenje emisija u čitavoj privredi. Iako je poljoprivreda postigla određeni napredak, obim i tempo smanjenja emisija još nisu dovoljni. Sektor će morati da intenzivira aktivnosti kako bi doprineo postizanju klimatske neutralnosti i obezbedio snabdevanje hranom u uslovima nastavka klimatskih promena.
U međuvremenu, morski toplotni talasi proširili su se zapadnim Sredozemljem i obalama Atlantskog okeana, ugrožavajući morske ekosisteme. Jun 2026. godine zabeležio je najviše junske temperature površine mora u svetskim okeanima bez ledenog pokrivača. Naučnici delimično pripisuju ovaj fenomen jačanju klimatskog obrasca El Ninjo, ali evropski klimatski podaci ukazuju da dugoročne klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima i dalje predstavljaju glavni uzrok rasta globalnih temperatura.
Klimatski eksperti upozoravaju da ovi rekordi pokazuju da klimatski sistem skladišti sve veće količine toplote, što dovodi do češćih i intenzivnijih toplotnih talasa. Na marginama Bonske konferencije o klimatskim promenama, doktor Vilijam Lamb, viši istraživač Instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena u Potsdamu, rekao je da Evropa ide ka još jednom letu obeleženom rekordnim temperaturama i ekstremnim vremenskim pojavama.
Prema rečima doktora Lamba, ljudske aktivnosti dovele su do zagrevanja od 1,37 stepeni Celzijusa do 2025. godine, dok se očekuje da će globalna temperatura premašiti prag od 1,5 stepeni za približno četiri godine. On naglašava da tempo akumulacije toplote u Zemljinom sistemu ukazuje na visok nivo budućeg zagrevanja.
Klimatske posledice već koštaju evropsku ekonomiju milijarde evra i odnose veliki broj ljudskih života. Suočena sa zahtevnim zadatkom istovremenog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanja posledica sve viših temperatura, Evropska komisija je obećala da će fokus pomeriti sa ublažavanja klimatskih promena na prilagođavanje njima. Ova promena u javnom nastupu usledila je nakon što je oko 1.300 smrtnih slučajeva povezano sa nedavnim toplotnim talasima u Evropi.
Ove informacije ukazuju na hitnost i ozbiljnost klimatskih promena i potrebu za brzim delovanjem kako bi se ublažile njihove posledice, kako bi se zaštitili ljudi, priroda i infrastruktura.
