Građevinarstvo u Srbiji nastavlja da igra ključnu ulogu u pokretanju domaće privrede, ali se suočava sa značajnim strukturnim izazovima, među kojima je najistaknutiji nedostatak radne snage. Kako ističe Josip Modić, predsednik Građevinskih radnika Vojvodine, uočen je pozitivan trend povratka radnika iz inostranstva, što može biti rešenje za trenutne probleme u sektoru.
Na Dan građevinara, koji se obeležava 8. avgusta, Modić naglašava da su građevinski radnici danas veoma traženi, a njihove zarade su u znatnom porastu u odnosu na prethodne godine. „Pre petnaest godina građevinarstvo je bilo na kolenima, mnoge kompanije su zatvorene, a skoro 50.000 ljudi ostalo je bez posla. Danas, Novi Sad, uz razvoj novih velikih kompanija, značajno doprinosi oporavku i ekspanziji građevinske industrije“, objašnjava Modić.
Jedan od radnika koji su se odlučili da se vrate u domovinu je Subotičanin Srđan M. On ističe da je odmah nakon povratka našao posao u građevinskoj firmi. „Iako su dnevnice u Austriji bile veće, troškovi života su značajno porasli. Kirije su skočile za 40%, a primanja su ostala ista. Kada se sve sagleda, finansijski sam na istom, jer u okolini Subotice imam svoj krov nad glavom“, objašnjava Srđan.
S druge strane, brzi rast sektora donosi i stare probleme na površinu. Iako su uslovi rada finansijski bolji, rad na terenu ostaje izuzetno težak, često podložan ekstremnim vremenskim uslovima, poput tropskih temperatura tokom leta, kao i pitanjima bezbednosti na gradilištima. „Mladi se ne odlučuju za ove smerove zbog teških uslova rada i povremenih nesreća“, dodaje Srđan.
Trenutno nedostaje radne snage u mnogim oblastima, uključujući tesare, armirače, vodoinstaltere, ali i visokokvalifikovane inženjere. Da bi nadomestili nedostatak domaće radne snage, kompanije se okreću uvozu radnika iz zemalja poput Indije, Turske i Šri Lanke. Međutim, postoji zabrinutost da ti radnici često nemaju nivo obučenosti i kvalifikacija koji poseduju domaći majstori.
I pored ovih izazova, Modić beleži trend povratka naših radnika iz inostranstva. „Glavni razlog za povratak su konkurentne zarade u Srbiji, ali i emocionalni razlozi vezani za život daleko od porodice“, objašnjava on. Ovaj trend bi mogao da se ubrza u narednom periodu, a povratak kvalifikovanih majstora bi mogao značajno doprineti stabilnosti i razvoju građevinarstva kao vodeće privredne grane u zemlji.
Modić ističe da je važno da se stvore bolji uslovi rada i da se privuku mladi ljudi u sektor građevinarstva. „Srednje stručne škole i fakulteti trebaju više učenika kako bi se osigurala budućnost ovog sektora“, dodaje on.
Završava sa optimizmom, verujući da će povratak radnika iz dijaspore doneti nove mogućnosti i doprinose sektoru građevinarstva, koji se tako može trajno ustaliti kao ključna grana srpske ekonomije. U svetlu ovih promena, građevinarstvo u Srbiji može očekivati svetlu budućnost, ali je potrebno raditi na rešavanju postojećih izazova kako bi se obezbedila održivost i rast.
