Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević izazvao je nove polemike u Crnoj Gori i regionu sa svojom najavom da od 12. maja, Dana Svetog Vasilija Ostroškog, u opštini Zeta više neće važiti priznavanje Kosova kao nezavisne države. Očekuje se da će lokalni parlament usvojiti dokument koji potvrđuje ovu odluku, a Knežević se nada da će slične mere usvojiti i druge opštine gde su Srbi na vlasti. On tvrdi da je većina građana protiv priznanja Kosova i da je vreme za ispravku „najveće sramote“ u crnogorskoj istoriji.
Knežević je, odgovarajući na pitanja, izrazio želju da se kroz lokalne odluke, koje bi se potom podnele Skupštini Crne Gore, izvrši pritisak na vladu Milojka Spajića da preispita odluku o priznavanju Kosova iz 2008. godine, donetu pod vlašću Mila Đukanovića. On smatra da su trenutni stavovi o NATO-u u Crnoj Gori daleko od pozitivnih, te da je podrška članstvu ispod 50%, što ukazuje na neprihvatan odnos građana prema toj alijansi. Knežević se zalaže za vojnu neutralnost Crne Gore, smatrajući je najboljim bezbednosnim okvirom.
Srpsko pitanje u Crnoj Gori ostaje nerazrešeno, a Knežević ukazuje na to da se nikada nije više raspravljalo o identitetu i pravima Srba unutar države. On naglašava da u vladi ima više Srba nego ikada, ali i da je rasprava o tome ko je „veći Srbin“ postala sve prisutnija. On se distancira od ambicije da bude vođa Srba, ali podstiče druge političke aktere da se bore za prava srpskog naroda, uključujući status jezika, zastave i himne.
Knežević takođe komentariše napade na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističući da su vlasti u Crnoj Gori, uključujući DPS, protiv Vučića. On se seća događaja iz 5. oktobra i smatra da se pokušava ponoviti slična situacija u Srbiji. Njegova politička borba se zasniva na očuvanju srpskog identiteta i interesa, a ne na ličnim ambicijama.
U vezi s pitanjem ratnih zločina, Knežević se zalaže za istragu i osudu svih zločina, ali se protivi reviziji istorije. Veruje da je obaveza svakog građanina da prizna zločine koji su se dogodili tokom rata, bez obzira na to ko ih je počinio.
Knežević se dotakao i odnosa sa koalicionim partnerom Novom srpskom demokratijom (NSD), naglašavajući da će odluku o budućnosti koalicije doneti u direktnim razgovorima. On smatra da su istraživanja javnog mnjenja koja se sprovode u Crnoj Gori, a koja sugerišu da je zemlja na pravom putu, samo pokušaj obmane javnosti.
Što se tiče afera unutar vlade, Knežević nije propustio priliku da komentariše skandale koji su potresli vlast, posebno u kontekstu bivše državne sekretarke Mirjane Pajković. On smatra da je njeno delovanje u skladu sa njegovim ranijim tvrdnjama o „porno vladi“ i sugeriše mogućnost rekonstrukcije vlade ukoliko Pajković odluči da koristi snimke kao oružje.
U vezi sa bezbednosnim sektorom, Knežević je kritičan, smatrajući ga smešnim i neefikasnim. On se osvrće i na kontroverznu figuru Miloša Medenice, ističući da informacije koje iznosi ukazuju na ozbiljne probleme unutar bezbednosnog sistema.
Na kraju, Knežević se osvrće na proslavu 20 godina nezavisnosti Crne Gore, ukazujući na krizu identiteta koja i dalje postoji. On napominje da ne može slaviti dan koji ne smatra značajnim, a planira da proslavu provede u Zeti, gde je ideja zajedničke države imala podršku. U tom kontekstu, on poziva sve koji žele da slave da to učine, ali se on lično ne može pretvarati da slavi nešto što ne smatra vrednim.
