Milan Knežević, poslanik i lider Demokratskog narodnog pokreta (DNP), danas je na sednici Skupštine Crne Gore oštro kritikovao predložene izmene Zakona o crnogorskom državljanstvu i drugih zakona. Njegova izlaganja su se fokusirala na promene koje bi, kako je naveo, omogućile legalizaciju brakova između istog pola, što je povezao s direktivama Evropske unije.
Knežević je izneo stav da se kroz ove zakonske izmene stvara nova norma u društvu, gde je, prema njegovim rečima, postalo „potpuno normalno“ da se muškarci drže za ruke i organizuju događaje poput venčanja. On je istakao da je veoma važno razmotriti prava onih koji su rođeni u Crnoj Gori i koji su, usled političkih okolnosti, izgubili svoje državljanstvo.
Jedno od ključnih pitanja koje je postavio jeste da li bi njegova rodbina koja živi u Beogradu, a voli žene, mogla dobiti povlašteno pravo na crnogorsko državljanstvo. Iako je naglasio da podržava pravo svakoga da voli koga želi, smatra da nije pravedno da muškarci koji vole žene nemaju ista prava kao oni koji vole muškarce.
Knežević je dalje ukazao na to da je Crna Gora država koja je, prema njegovim rečima, „procenatno sa najvećim brojem bivših državljana kojih se dobrovoljno odrekla“. On je podsetio da su Srbi koji su ostali bez državljanstva nakon referenduma zbog svojih političkih stavova postali „stranci u svojoj zemlji“.
On je naveo da je veoma problematično što porodice Srba koji žive u Srbiji moraju da idu u ambasadu da bi se organizovao transport posmrtnih ostataka kada umru, što je, kako je rekao, sramota. Knežević je ukazao na to da se zakonodavne promene usmeravaju na podršku istopolnim zajednicama, dok se istovremeno zanemaruju prava Srba iz Crne Gore.
Premijer Milojko Spajić, prema Kneževićevim rečima, imao je dvojno državljanstvo, što je označio kao „kuriozitet“. Kada su pokrenuli razgovor o dvojnim državljanstvima, Spajić je odbio njihov zahtev, nazivajući ga „anti-evropskom tekovinom“. Knežević je postavio pitanje da li su trenutne promene koje se predlažu u zakonodavstvu zaista evropske, ili su usmerene na političke interese.
Knežević je najavio da će DNP predložiti zakon koji će omogućiti svim osobama rođenim u Crnoj Gori da, ukoliko su izgubili svoje državljanstvo, imaju pravo na dvojno državljanstvo. Ovakav pristup bi, prema njegovim rečima, pružio pravdu onima koji su se suočili sa diskriminacijom usled političkih odluka.
Na sednici su se razmatrali i drugi zakonski predlozi, uključujući izmene Zakona o registrima prebivališta i boravišta, kao i Zakona o matičnim registrima. Knežević je izrazio zabrinutost da se kroz ove izmene zanemaruju prava određenih grupa građana, dok se istovremeno donose odluke koje podržavaju prava drugih.
Kritike koje je izneo Knežević odražavaju širu društvenu debatu u Crnoj Gori o identitetu, državljanstvu i pravima manjinskih zajednica. Njegova izlaganja su izazvala reakcije među poslanicima, a pitanje prava na državljanstvo ostaje jedno od ključnih pitanja u političkom diskursu zemlje.
U zaključku, Knežević je pozvao na ravnotežu u tretmanu svih građana Crne Gore, naglašavajući potrebu da se svima obezbede jednaka prava bez obzira na seksualnu orijentaciju ili političke stavove. Ova rasprava o izmenama zakona će, bez sumnje, nastaviti da izaziva polemike u društvu i oblikuje političku scenu u Crnoj Gori.
