Brisel – U Evropskoj uniji, tokom 2023. godine, oko 43 odsto poljoprivrednih gazdinstava imalo je pristup internetu, dok je primena naprednih digitalnih tehnologija ostala na znatno nižem nivou. Ove informacije objavio je Evrostat, evropska statistička služba, ističući velike razlike u digitalizaciji među zemljama članicama.
Prema podacima Evrostata, Danska, Nemačka, Slovačka, Letonija, Češka i Austrija prednjače u digitalizaciji poljoprivrednog sektora, sa više od 90 odsto farmi povezanih na internet. Ove zemlje predstavljaju primere uspešne integracije digitalnih rešenja u poljoprivrednu proizvodnju, što doprinosi efikasnosti i održivosti njihovih gazdinstava.
S obzirom na to da se digitalne platforme za upravljanje farmama koriste u samo oko 11 odsto gazdinstava u EU, postoji značajan prostor za unapređenje. Francuska se izdvaja kao lider u ovoj oblasti, sa približno 60 odsto farmi koje koriste sisteme za upravljanje proizvodnjom. Ovi sistemi omogućavaju bolju organizaciju, praćenje i analizu poljoprivrednih aktivnosti, čime se povećava produktivnost i smanjuje otpad.
Na drugoj strani, prisutnost robota koji mogu raditi samostalno, bez neposredne ljudske kontrole, veoma je niska, sa samo oko 7 procenata farmi koje koriste ovu tehnologiju. Ova brojka ukazuje na to da je automatizacija još uvek u ranoj fazi razvoja u većini evropskih zemalja.
Evrostat takođe naglašava da je oko 18 procenata gazdinstava koja koriste poljoprivredno zemljište primenjivalo neke od tehnologija ili praksi precizne poljoprivrede. Ove prakse obuhvataju robote za primenu sredstava za zaštitu bilja, ciljanu primenu pesticida, tehnologije promenljive doze ili precizno praćenje useva i analizu zemljišta. Gazdinstva koja koriste ove tehnologije obrađivala su oko 44 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta u EU, što predstavlja značajan korak ka modernizaciji poljoprivrede.
Najveći udeo poljoprivrednog zemljišta kojim upravljaju gazdinstva koja koriste tehnologije precizne poljoprivrede zabeležen je u Luksemburgu, Finskoj i Estoniji, gde taj udeo premašuje 75 procenata. Ove države su primer kako inovacije mogu dovesti do efikasnijeg korišćenja resursa i većih prinosa.
Sa druge strane, zemlje poput Kipra, Grčke i Rumunije se nalaze na suprotnom kraju spektra, sa udelima korišćenja precizne poljoprivrede od samo 1 do 15 procenata. Ova razlika ukazuje na to da postoje ozbiljni izazovi u implementaciji savremenih tehnologija u poljoprivredu u nekim delovima EU, što može uticati na konkurentnost ovih zemalja na tržištu.
Evrostat ukazuje da je analiza sprovedena na poljoprivrednim gazdinstvima koja prelaze pragove utvrđene regulativom EU o integrisanoj statistici poljoprivrede, obuhvatajući oko 98 procenata ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta i 99 procenata stočnih jedinica u Evropskoj uniji. Ovi podaci pružaju jasan uvid u trenutni nivo digitalizacije poljoprivrednog sektora i ukazuju na potrebu za daljim investicijama i obukama kako bi se povećala efikasnost i održivost poljoprivredne proizvodnje.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je digitalizacija poljoprivrede ključna za budućnost evropskog agrara. Dok su neki sektori već na dobrom putu ka modernizaciji, drugi se suočavaju sa izazovima koji će zahtevati pažljivo planiranje i strategije kako bi se osigurala konkurentnost i održivost evropske poljoprivrede u godinama koje dolaze.
