U Srbiji, praksa paljenja strnjika nakon žetve i dalje je prisutna među poljoprivrednicima, koji smatraju da je to najjeftiniji način za uklanjanje žetvenih ostataka. Međutim, ova praksa je zakonom strogo zabranjena, a Ministarstvo poljoprivrede apeluje na sve proizvođače da prestanu sa ovim postupkom, posebno u svetlu najavljenih visokih temperatura i povećanog rizika od požara.
U saopštenju Ministarstva se naglašava da čak i najmanji plamen može izazvati požar velikih razmera u uslovima visokih temperatura i suše. Požari se mogu brzo širiti sa njiva na okolne useve, voćnjake, šume, stambene i privredne objekte, ostavljajući za sobom nesagledive posledice. Ova situacija predstavlja ozbiljnu opasnost ne samo po ljudske živote i imovinu, već i po poljoprivredno zemljište i životnu sredinu.
Osim povećane opasnosti od požara, paljenje strnjika nanosi dugoročnu štetu poljoprivrednom zemljištu. Ova praksa uništava organsku materiju, humus i korisne mikroorganizme, koji su ključni za plodnost zemljišta. Dugoročno, to dovodi do smanjenja prinosa, degradacije zemljišta i pojačane erozije. Ministarstvo podseća da je Zakon o zaštiti od požara propisao novčane kazne za paljenje strnjika, koje se kreću od 50.000 do milion dinara, a poljoprivredna gazdinstva koja prekrše propise mogu biti stavljena u pasivan status.
Ministarstvo je pozvalo poljoprivrednike da prilikom uklanjanja žetvenih ostataka ne koriste vatru, već da primenjuju bezbedne i održive metode zbrinjavanja. To uključuje metode kao što su zaoravanje ili kompostiranje, koje pomažu očuvanju plodnosti zemljišta i povećanju sadržaja organske materije. Na taj način, doprinosi se dugoročnoj održivoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Pored finansijskih kazni, gazdinstva koja prekrše propise mogu izgubiti pravo na državne podsticaje. Svako paljenje strnjika, žetvenih ostataka ili biljnog otpada, za koje je zakonom zabranjeno, građani bi trebalo da prijave vatrogasno-spasilačkoj jedinici ili policiji. Ovo je važno kako bi se sprečile nesagledive posledice, zaštitili ljudski životi i sačuvala imovina.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić naglašava da je očuvanje plodnog zemljišta zajednička odgovornost svih koji se bave poljoprivredom. Na taj način, svi poljoprivrednici imaju odgovornost da postupaju u skladu sa zakonom i da koriste održive metode koje ne ugrožavaju okolinu.
U svetlu ovih informacija, Ministarstvo ponovo podseća na važnost zaštite životne sredine i plodnog zemljišta za buduće generacije. Neophodno je ne samo da se poštuju zakoni, već i da se razvija svest o značaju održivih praksi u poljoprivredi. Očuvanje plodnog zemljišta je ključno za sigurnu i stabilnu poljoprivrednu proizvodnju.
Na kraju, pozivaju se svi poljoprivrednici da se pridruže naporima u očuvanju prirodnih resursa i da se uzdrže od paljenja strnjika. „Ne palite strnjiku, čuvajmo njive, zaštitimo ljudske živote i sačuvajmo plodno zemljište za buduće generacije“, zaključuje se u poruci Ministarstva poljoprivrede. Ova inicijativa je važna ne samo za trenutnu situaciju, već i za održivu budućnost poljoprivrede u Srbiji.
