Prvi svetski rat započeo je 28. jula 1914. godine napadom Austrougarske na Srbiju, nakon što je atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu mesec dana ranije poslužio kao izgovor za rat. Beč je iskoristio ovaj trenutak da objavi rat Srbiji, verujući da će lako pobediti. Srbija, koja je prethodno prošla kroz dva balkanska rata, bila je iscrpljena, ali je imala snažan duh pobede.
Pre objave rata, srpska vlada je iz Beograda premeštena u Niš i Kragujevac zbog očekivanog napada. Na dan objave rata, Nikola Pašić je obavestio građane o ratu sa Austrougarskom. Ratna dejstva su počela istu noć kada su artiljerijski napadi započeli iz vojnog broda Bodrog.
U Austrougarskoj su vladale iluzije o brzom uspehu protiv Srbije. Verovali su da će lako slomiti srpski otpor i osigurati svoj položaj u regionu. Srbija se, s druge strane, suočila s realnošću da se oporavlja od prethodnih ratova i bila je svesna da će se suočiti sa daleko jačim neprijateljem.
Ultimatum koji je Srbija primila od Austrougarske 23. jula bio je u suštini neizvršiv. Optuživali su Srbiju za podršku atentatorima i tvrdili da su oni obučeni i naoružani u Srbiji. Mladobosanaci, koji su izvršili atentat, predstavljali su jugoslovenske nacionaliste, nezadovoljne vladavinom Austrougarske koja je u Bosni i Hercegovini zadržavala feudalne strukture.
Istraga nakon atentata pokazala je da su atentatori imali podršku iz Srbije, ali je Srbija odlučila da izbegne sukob i odgovorila na ultimatum na pomirljiv način. Unatoč tome, Austrougarska je bila odlučna da napadne.
Invazija je počela 12. avgusta, kada su austrijske trupe prešle Drinu. Ubrzo nakon toga, artiljerijski napadi su počeli po Beogradu i drugim gradovima duž granice. Oskar Poćorek, vojni guverner BiH, zapovedao je invazijom, odlučan da potuče Srbiju.
Nakon atentata, u Bosni je nastala antisrpska histerija, a mnogi Srbi su uhapšeni ili ubijeni. Srpski Generalštab shvatio je ozbiljnost situacije i organizovao je odbranu. Tokom Cerske bitke, srpske trupe su potukle austrougarsku Petu armiju, a do kraja avgusta 1914. godine, Dvojna monarhija je bila primorana da se povuče iz Srbije.
Srpska vojska je doživela veliku pobedu pod vođstvom Stepe Stepanovića, a ugled Srbije porastao je na međunarodnoj sceni. Međutim, sukobi su se nastavili i u jesen 1915. godine, kada su Austrougarske i Nemačke trupe ponovno napale Srbiju. Srpska vojska je bila primorana na teško povlačenje kroz planinske predele, ali se oporavila na Krfu i formirala novi front.
Nakon višemesečnog zatišja, srpske trupe su sredinom septembra 1918. godine probile Solunski front, što je označilo početak sloma Centralnih sila. Ubrzo nakon toga, Austrougarska je kapitulirala, a 11. novembra 1918. godine, Prvi svetski rat je okončan potpisivanjem primirja s Nemačkom.
Ova dramatična dešavanja oblikovala su sudbinu Srbije i Evrope, ostavljajući duboke posledice koje će se osećati decenijama nakon rata.
