Zvaničnici Hrvatske, kao i predstavnici hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini, nastavljaju da insistiraju na izmenama izbornog zakona, posebno kada je reč o izboru člana predsedništva iz reda hrvatskog naroda. Tokom nedavne posete Bosni i Hercegovini, hrvatski premijer Andrej Plenković ponovo je izneo ovu temu, naglašavajući da je važno da svi akteri, kako unutar BiH, tako i u međunarodnoj zajednici, razumeju njegov stav o ovoj problematici. Međutim, političke stranke u Sarajevu su od Plenkovića čule samo poznate tvrdnje i poručuju da razgovori o izmenama izbornog zakona uoči predstojećih oktobarskih izbora nisu na dnevnom redu.
Plenković je predstavio ideju o novoj izbornoj arhitekturi, ističući da se radi o konceptu koji bi omogućio hrvatskom narodu da bira svog predstavnika u predsedništvu. „Nismo ovde od juče kada je reč o Bosni i Hercegovini, a još manje na pitanju izmena izbornog zakona“, izjavio je Plenković, dodajući da bi trebalo razmisliti o formiranju „virtuelne izborne jedinice“ koja bi omogućila ovakav izbor.
Predsedavajuća Veća ministara BiH, Borjana Krišto, upozorila je da trenutna situacija može dovesti do frustracije među narodima Bosne i Hercegovine. „Ovakav način i pozicija stvaraju nepoverenje i otežavaju donošenje odluka“, kazala je Krišto. Iz pojedinih stranaka tvrde da za sada nema ozbiljnih razgovora o izmenama izbornog zakona, a ukoliko ih bude, jasno je da će se to morati učiniti kroz konsenzus, a ne prema etnonacionalnim principima.
Aljoša Čampara, delegat u Domu naroda FBiH, naglasio je da neće biti rešenja koja bi favorizovala jednu političku stranku. „Na to sigurno nećemo pristati“, poručio je on, dok su drugi komentatori, poput Dragana Miokovića, isticali da unutrašnje ustrojstvo Bosne i Hercegovine ne može biti dictated od strane stranih aktera.
Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope, ranije je izrazila protivljenje značajnim izmenama izbornog zakona neposredno pre izbora. Tokom nedavnog skupa članica Evropske pučke stranke u Sarajevu, ponovo se čulo lobiranje za izmene izbornog zakona. Ilija Cvitanović, delegat Doma naroda BiH, istakao je važnost poštovanja presuda Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda BiH, naglašavajući potrebu za legitinim predstavljanjem.
Zlatko Miletić, još jedan delegat u Domu naroda BiH, smatra da bi se o izmenama izbornog zakona trebalo razgovarati unutar institucija države. „Treba rešiti frustracije svih naroda, uključujući Jevreje, Rome i građane koji se izjašnjavaju kao Bosanci i Hercegovci. Zašto oni ne bi imali pravo da se kandiduju za člana predsedništva?“, zapitao je Miletić.
S obzirom na sve ove stavove i komentare, jasno je da je tema izbornog zakona veoma kompleksna i da zahteva pažljivu analizu i dijalog među svim relevantnim stranama. U svetlu predstojećih izbora, politička klima u Bosni i Hercegovini se čini napetom, a rešenja će biti teška bez otvorenih razgovora i kompromisa među različitim etničkim grupama.
Iako su neki političari optimistični da se može postići dogovor, drugi upozoravaju na potencijalne posledice ukoliko se izborne reforme ne pristupe na pravi način. Ne samo da je u pitanju legitimno predstavljanje različitih naroda u BiH, već i stabilnost i budućnost same države, koja se suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima.
