Gradonačelnik Dubrovnika, Mato Franković, preuzeo je funkciju 2017. godine i odmah se suočio sa izazovima prekomernog turizma. U vreme kada je na jednog lokalnog stanovnika dolazilo čak 27 turista, UNESCO je upozorio da bi gradu mogao oduzeti status svetske baštine ako se ne preduzmu mere. Kako bi se uhvatio u koštac sa ovom „mizerijom“, Franković je implementirao niz restriktivnih mera.
U najgorim danima, Dubrovnik je dobijao do osam kruzera dnevno, što je dovodilo do situacija u kojima su hiljade turista istovremeno preplavile grad. S obzirom na to, grad je ograničio broj kruzera na dva dnevno, a njihovo zadržavanje u luci mora trajati najmanje osam sati. Ove mere su, prema rečima Frankovića, pomogle u smanjenju pritiska na grad.
Organizacione promene su bile ključne. Turistički autobusi sada moraju unapred rezervisati parking mesta, a nova zona kontrole saobraćaja je smanjila broj vozila oko zidina Starog grada za 300.000 u samo šest meseci. U planu je i novi sistem „parkiraj i vozi“, dok će od 2026. godine šetnja po gradskim zidinama biti moguća samo uz unapred kupljenu Dubrovnik Pass propusnicu.
Franković se takođe suočio sa kritikama kada je smanjio broj stolova i stolica u ugostiteljskim objektima za 30%. Iako su neki građani bili protiv ovih mera, on smatra da to doprinosi boljem kvalitetu života u gradu. Ističe da grad bez stanovnika postaje samo muzej, a nova pravila o kratkoročnom iznajmljivanju stanova smanjila su profitabilnost za iznajmljivače, što je dovelo do toga da grad počne da otkupljuje stare zgrade i dodeljuje ih lokalnim porodicama kao pristupačno stanovanje. Do sada je 116 porodica dobilo smeštaj, a još 12 će se useliti ove godine.
Međutim, i dalje postoje zabrinutosti među lokalnim stanovništvom. Jedan Dubrovčanin, koji izdaje sobe turistima, ističe da je dolazak hitne pomoći do Starog grada i dalje predug. Takođe, sidrenje kruzera utiče na morsko dno i uništava lokalnu floru. Mnogi hoteli su u stranom vlasništvu, a lokalci se žale na visoke cene, čak i za osnovne proizvode.
Glavna ulica u Dubrovniku preplavljena je bankomatima, a trgovci su primorani da postavljaju bankomate uz velike sume novca koje im banke nude. Travel bloger Greg Dickinson ukazuje na to da, i pored mera koje su uvedene, u Starom gradu i dalje dominiraju prodavnice suvenira i klasične turističke zamke sa visokim cenama hrane i pića. Iako su gužve prisutne, Dickinson nudi savete za autentičnije iskustvo u gradu.
Za jedinstven boravak, preporučuje se potražiti zaboravljene dubrovačke renesansne vile koje su nekada bile popularne pre ere modernih hotela. Jedna od ovih vila, nedavno obnovljena u saradnji sa hrvatskim Ministarstvom kulture, nudi raskošne unutrašnjosti sa restauriranim oslikanim plafonima.
Za jednodnevni izlet, posetitelji mogu izabrati između nekoliko načina za penjanje na brdo Srđ: žičarom, pešice ili električnim tuk-tukom, pri čemu ture koštaju oko 40 evra po osobi. Dubrovnik ostaje popularna destinacija, ali se suočava sa izazovima koje donosi turizam. Franković i lokalne vlasti nastavljaju da traže rešenja koja će omogućiti održivi razvoj turizma, istovremeno čuvajući autentičnost i kvalitet života svojih stanovnika.
