Ministar spoljnih poslova Hrvatske, Gordan Grlić Radman, oglasio se u vezi sa najavljenim obeležavanjem Dana sećanja na žrtve Jasenovca, Dahaua i Mauthauzena u Skupštini Crne Gore. On je izrazio zabrinutost da ova politika ne doprinosi izgradnji mostova između dve zemlje, već produbljuje postojeće rovove i tenzije. Radman je ovu situaciju okarakterisao kao pokušaj određenih političkih krugova da iskoriste temu sećanja na žrtve u svoje svrhe, umesto da odaju počast onima koji su stradali.
Obeležavanje Dana sećanja zakazano je za 21. april u Muzičkom centru Crne Gore, a Radman je istakao da ti politički krugovi ne pokazuju pijetet prema žrtvama, već koriste ovu temu kao alat za političke podele. On se pozvao na reči poslanika Hrvatske građanske inicijative u crnogorskoj Skupštini, Adrijana Vuksanovića, koji je takođe kritikovao najavljeno obeležavanje.
Radman je istakao da ovakva događanja ne doprinose jačanju dobrosusedskih odnosa, već ih dodatno otežavaju. U junu 2024. godine, Skupština Crne Gore usvojila je Rezoluciju o Jasenovcu, Dahau i Mauthauzenu, što je izazvalo protestnu notu Hrvatske i dodatno povećalo napetosti među zemljama. Hrvatska je tada proglasila određene političke ličnosti iz Crne Gore personama non grata, što je dodatno otežalo međusobne odnose.
Ova situacija odražava duboke istorijske i političke razlike koje postoje između Hrvatske i Crne Gore, a posebno kada je reč o sećanju na događaje iz Drugog svetskog rata. Jasenovac, kao jedan od najzloglasnijih logora, ima posebno mesto u kolektivnom pamćenju Hrvata, dok se u Crnoj Gori često gleda na ovu temu iz drugačije perspektive.
Dan sećanja na žrtve Jasenovca, Dahaua i Mauthauzena ima za cilj da podstakne sećanje na stradanja nevinih ljudi tokom rata, ali se, nažalost, često koristi kao sredstvo za političke obračune. Radman je naglasio da je važno pokazati poštovanje prema žrtvama, a ne koristiti ih u političke svrhe.
Ovaj događaj takođe ukazuje na složene odnose između dve zemlje, koji su često obeleženi nesuglasicama i istorijskim traumama. Umesto da se teži pomirenju i razumevanju, čini se da se situacija sve više komplikuje. Ove tenzije ne koriste ni jednoj strani, a pre svega ne doprinose stabilnosti u regionu.
U svetlu ovih događaja, važno je postaviti pitanje kako se može raditi na izgradnji održivih odnosa između Hrvatske i Crne Gore. Možda je ključno da se fokus preusmeri sa političkih igara na zajedničko sećanje i poštovanje prema onima koji su stradali. Takođe, dijalog i otvorena komunikacija između dve strane mogli bi biti prvi koraci ka prevazilaženju predrasuda i izgradnji boljih odnosa.
Obeležavanje ovakvih dana sećanja može biti korisno, ukoliko se pristupi s namerom da se izgrade mostovi, a ne rovovi. U tom smislu, politički lideri bi trebali preuzeti odgovornost i raditi na tome da doprinosi jedinstvu, a ne podelama.
U zaključku, situacija oko obeležavanja Dana sećanja na žrtve Jasenovca, Dahaua i Mauthauzena u Crnoj Gori pokazuje kako istorijske traume i savremene političke igre mogu biti povezane. Važno je da se u ovakvim trenucima pozabavimo pitanjima poštovanja, sećanja i pomirenja, kako bi se izbegle dalje tenzije i stvorili temelji za bolju budućnost.
