U poslednje vreme, pitanje ulaska Crne Gore u Evropsku uniju postalo je predmet rasprave među različitim sektorima društva. Dok državni zvaničnici svakodnevno ističu da je ulazak Crne Gore u EU neupitan, civilni sektor se bavi istraživanjima koja se tiču potencijalnih posledica ovog procesa. Jedna od ključnih briga je odlazak najkvalitetnijih kadrova iz Crne Gore ka institucijama EU, što može imati dugoročne posledice po privredu i društvo.
S obzirom na to da se očekuje da će Crna Gora postati punopravna članica EU, mnogi mladi stručnjaci, posebno oni iz oblasti prava, ekonomije i zaštite životne sredine, pripremaju se za odlazak. Prema nekim procenama, Crna Gora bi mogla da izgubi između 550 i 650 stručnjaka koji trenutno čine njenu najbolju radnu snagu. Ovaj odliv kadrova može se kretati i do 30.000 mladih ljudi u prvih deset godina članstva, prema izjavama Veska Pejaka, jednog od rukovodilaca Pokreta Alternativa CG.
Pejak naglašava da će od tog broja visokoobrazovani kadar činiti oko 10 do 15 procenata, što se prevodi na 3 do 4 hiljade najtalentovanijih pojedinaca. On takođe ističe da bi u prvih pet godina, u zavisnosti od politike Crne Gore, mogli da se suočimo sa emigracijom između 30.000 i 50.000 ljudi. Ova situacija može dodatno pogoršati postojeće probleme u obrazovnom sistemu, s obzirom na to da se očekuje „uvoz“ radnika niskog obrazovnog profila.
Dodatno, Pejak ukazuje na problem lažnih diploma u javnoj administraciji, za koje procenjuje da bi moglo biti između 25.000 i 30.000. Ova situacija stvara problem da „pametan odlazi, a podoban ostaje“, što može dovesti do smanjenja kvaliteta u javnoj administraciji. Ova pojava je već viđena u Hrvatskoj, a Pejak smatra da bi se sličan scenario mogao dogoditi i u Crnoj Gori.
Kao rešenje za problem odliva kadrova, Pejak predlaže dva ključna pristupa. Prvo, potrebno je osloboditi javnu administraciju od kadrova sa lažnim diplomama, što bi moglo otvoriti od 5.000 do 10.000 radnih mesta za visokoobrazovane osobe sa biroa rada. Ovo bi moglo biti dovoljno da se zaposli sve visokoobrazovane osobe koje su trenutno nezaposlene, čak i uz manjak od 3 do 4 hiljade ljudi.
Drugo rešenje koje Pejak predlaže je uvođenje kvota za angažovanje visokoobrazovanih Crnogoraca od strane stranih firmi. On naglašava da bi strane kompanije, osim u oblastima kao što su rudarstvo, železnica i energija, trebale da koriste i znanje domaćih stručnjaka. Ova strategija bi mogla pomoći u zadržavanju talentovanih pojedinaca u zemlji, dok bi istovremeno omogućila stranim investitorima da iskoriste lokalne resurse i znanje.
Sve u svemu, izazovi sa kojima se Crna Gora suočava u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji zahtevaju hitnu pažnju i delovanje. Odgovor na ovo pitanje nije samo ekonomski, već i društveni i obrazovni. Odliv kadrova može imati ozbiljne posledice po budućnost zemlje, a vlasti bi trebale razmisliti o strategijama koje će omogućiti da se talentovani mladi ljudi zadrže u Crnoj Gori. U suprotnom, zemlja se suočava sa rizikom da izgubi svoje najbolje resurse u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu, dok će oni koji ostanu biti ljudi sa sumnjivim kvalifikacijama.
Kroz sve ove procese, važno je da se postigne balans između potreba tržišta rada i obrazovnog sistema, kako bi se obezbedila održiva i prosperitetna budućnost za Crnu Goru u okviru evropskih integracija.
