Evropski parlament (EP) izglasao je danas zahtev za povećanjem narednog sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije (EU) za 10 odsto u odnosu na predlog Evropske komisije (EK). Povećanje bi ukupni iznos budžeta dovelo do više od dva biliona evra, a posebno su istaknute oblasti kao što su poljoprivreda, kohezija, socijalna politika i konkurentnost, za koje je neophodno dodatno povećanje sredstava.
Predlog Evropske komisije, koji je prethodno bio predstavljen, predviđa budžet od 1,8 biliona evra, koji obuhvata sredstva za poljoprivredu, industrijski razvoj i međunarodnu pomoć. Uz dodatnih oko 165 milijardi evra za otplatu zajedničkog duga nastalog tokom oporavka od pandemije kovida-19, ukupni iznos bi dostigao 1,984 biliona evra.
U Strazburu je tokom glasanja, 370 poslanika podržalo predlog o povećanju budžeta za period od 2028. do 2034. godine za dodatnih 200 milijardi evra, koji su namenjeni poljoprivredi, regionalnom razvoju i jačanju industrijske konkurentnosti. Protiv je bilo 201 poslanik, dok je 84 bilo uzdržano, čime je stvorena osnova za dalju raspravu o budžetskim prioritetima.
Ova odluka predstavlja uvod u „napete“ pregovore sa nacionalnim vladama, pri čemu su neke članice, poput Holandije i Nemačke, već izrazile želju za smanjenjem predloženog budžeta. Evropski parlament takođe je naglasio potrebu za preciznijim raspoređivanjem sredstava za EU programe, kao i uvođenje novih zajedničkih poreza na online klađenje, velike tehnološke kompanije poput Amazona i Gugla, kao i na kripto kompanije.
Izvestilac za budžet, Zigfrid Murešan iz Evropske narodne partije, istakao je da „nije moguće uraditi više sa manje“. Koizvestilac Karla Tavares iz grupe Socijalista i demokrata naglasila je da budžet predstavlja „političku mapu puta za budućnost Unije“ i da su potrebna dodatna sredstva za suočavanje sa izazovima poput klimatskih promena, migracija i ekonomske krize.
Parlament je takođe predložio povećanje izdvajanja za poljoprivredu, koheziju i socijalnu politiku za dodatnih 103 milijarde evra, čime bi ukupni iznos dosegao 997 milijardi evra. Povećanje sredstava za konkurentnost iznosilo bi 70 milijardi, na ukupno 660 milijardi evra, od čega bi 200 milijardi bilo namenjeno istraživanju i inovacijama.
Za spoljne aktivnosti, predviđeno je dodatnih 24 milijarde evra, čime bi ukupan iznos dostigao 239 milijardi evra. Poslanici su takođe podržali ponovno uvođenje posebnih budžetskih linija za poljoprivredu, koheziju i socijalnu politiku, kao i namensko finansiranje zdravstva i zaštite životne sredine.
Ovim glasanjem Evropski parlament je utvrdio pregovaračku poziciju pred razgovore sa Savetom EU i Evropskom komisijom, sa ciljem da budžet bude usvojen do kraja godine. Međutim, očekuju se teški pregovori usled ograničenih nacionalnih budžeta i geopolitičke neizvesnosti. Pregovori će biti ključni za oblikovanje buduće fiskalne politike EU i suočavanje sa izazovima koji se postavljaju pred Uniju u narednim godinama.
S obzirom na sve veće zahteve za budžetskim sredstvima, jasno je da će članice EU morati da pronađu ravnotežu između različitih interesa i potreba, kako bi se osiguralo da budžet ne samo da zadovoljava trenutne izazove, već i da postavi temelje za održiv razvoj i rast u budućnosti. U tom kontekstu, poslanici i nacionalne vlade će morati da se angažuju u konstruktivnim razgovorima kako bi postigli kompromis i obezbedili potrebna sredstva za ključne političke inicijative.
