Momčilu Gavriću, najmlađem podnaredniku u Velikom ratu, rođenom pre 120 godina, upokojenom pre 33 godine, danas je odana počast u „Parku breza“ u njegovoj rodnoj Loznici. Održan je prigodan program u kojem su vence položili predstavnici Vlade Srbije, Vojske Srbije, Grada Loznice, Centra za kulturu „Vuk Karadžić“, SUBNOR-a Loznice, kao i Udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine. Ovaj događaj je bio prilika da se prisetimo hrabrosti i junaštva mladog vojnika koji je postao simbol stradanja i otpora srpskog naroda.
Ninoslav Jovanović, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, govorio je o životu i delu Momčila Gavrića, ističući da je, nakon što mu je ubijena porodica, osmogodišnji Momčilo pronašao utočište u vojsci i postao najmlađi vojnik u istoriji ratovanja. „Najmlađi vojnik sa osam godina, potom podoficir sa 10 godina“, naglasio je Jovanović. On je takođe citirao Arčibalda Rajsa, koji je rekao da bi, da je Momčilo Gavrić bio francuski vojnik, imao spomenik na Jelisejskim poljima. Jovanović je pozvao na to da se kulturu sećanja na Gavrića učini državnom ceremonijom, naglašavajući da to zaslužuje i sam Gavrić i građani Srbije.
Jovanović je takođe ukazao na značaj kulture sećanja, rekavši da „ako ne pamtimo, ako se ne sećamo, postoji opasnost da nestanemo“. Pozvao je na to da se u školama izučava istorija i tradicija, ističući da je važno znati ko je bio Momčilo Gavrić i šta je učinio za svoju zemlju.
Gradonačelnik Loznice, Vidoje Jugović, takođe je govorio o značaju ovog skupa, naglašavajući da se okupljamo da odamo poštu vojniku koji, iako je bio mlad, imao je veliko i hrabro srce. „Momčilo je simbol stradanja Srbije“, rekao je Jugović, dodajući da je njegova sudbina i sudbina generacije koja je prerano odrasla, a koja je simbol ponovnog oporavka i podizanja Srbije iz pepela.
Jugović je istakao da se iz Gavrićeve sudbine, kao i sudbina hiljada drugih, moraju izvući pouke, jer su zločini nad njegovom porodicom ponovljeni nad srpskim narodom u različitim istorijskim periodima. On je naglasio važnost negovanja kulture sećanja, govoreći o spomeniku i ulici koja nosi Gavrićevo ime, kao i o planu da se rodna kuća Momčila Gavrića, koja je obnovljena, uvrsti u turističku ponudu grada.
Momčilo Gavrić rođen je 1. maja 1906. godine u Trbušnici. Učestvovao je u slavnim bitkama Velikog rata, uključujući bitke na Ceru, Gučevu, Kolubari, kao i proboj preko Albanije i na Kajmakčalanu, gde je ranjen. U trenutku kada je imao dvanaest godina, unapređen je u čin podnarednika od strane vojvode Živojina Mišića. Nakon rata, Gavrić je otišao u Englesku, gde je završio gimnaziju, a u Beograd se vratio 1921. godine. Preminuo je 28. aprila 1993. godine u Beogradu.
Ovaj događaj nije samo sećanje na Momčila Gavrića, već i podsećanje na važnost očuvanja tradicije i identiteta srpskog naroda. Kultura sećanja igra ključnu ulogu u oblikovanju kolektivnog identiteta, i ovakvi skupovi su prilika da se mladim generacijama prenesu vrednosti hrabrosti, odanosti i časti. Uzimajući u obzir sve što je Gavrić učinio, jasno je da njegovo nasleđe ostaje živo, a njegov duh i dalje inspiriše mnoge da se bore za pravdu i istinu.
