U Briselu se danas održava sastanak Saveta za spoljne poslove, na kojem se očekuje rasprava o ključnim pitanjima vezanim za spoljnopolitičke strategije Evropske unije i njen odnos prema vanjskim izazovima. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, najavila je nastavljanje rada na uvođenju sankcija protiv Rusije, kao i isplatu prve rate dogovorenog kredita od 90 milijardi evra za Ukrajinu. Kalas je istakla da je Evropska unija fokusirana na ubrzanje pristupanja Moldavije, naglašavajući da „Pridnjestrovlje neće predstavljati prepreku evropskoj budućnosti te zemlje“.
Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije je za Euronews Srbija izjavila da je sastanak značajan jer okuplja ministre spoljnih poslova članica EU i predstavnike zemalja kandidata. Kolaković smatra da će usklađivanje spoljne politike biti jedna od ključnih tema, uz naglasak na bezbednosna pitanja i evrointegracije, posebno Zapadnog Balkana. U junu se očekuje sastanak u Tivtu, koji će dodatno osnažiti evropsku perspektivu za sve države regiona, s obzirom na to da je Crna Gora na pragu članstva.
Kalas je pre sastanka istakla da se očekuje usvajanje novih sankcija protiv Rusije i isplata prve rate kredita za Ukrajinu. Kolaković naglašava da podrška Ukrajini postaje sve koherentnija i jača, što je od suštinske važnosti za jačanje evropske ideje i neutralizaciju ruskog uticaja. Takođe, veruje da postoji realna šansa da će danas Ukrajina dobiti pomoć, što potvrđuje posvećenost Evropske unije jačanju Ukrajine.
Što se tiče evrointegracija, evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, navela je da Srbija nije dobila „ni evro“ od usvajanja „Mrdićevih zakona“ i izrazila nadu da će Srbija ispuniti potrebne kriterijume za dobijanje finansijske podrške. Kolaković je naglasila da su ovi zakoni ključni za dobijanje novca, uz dodatne aspekte kao što su vladavina prava i sloboda medija.
Moldavija, koja trenutno ima proevropsku vladu, suočava se sa izazovima poput korupcije i vladavine prava, ali takođe dobija značajnu finansijsku pomoć od EU. Kolaković je ukazala da Pridnjestrovlje ne bi trebalo da bude prepreka za evrointegraciju Moldavije. U tom kontekstu, postavlja se pitanje kako rešiti situaciju u Pridnjestrovlju, s obzirom na geopolitičke promene izazvane ratom u Ukrajini.
Kolaković je istakla da je bitno da EU integriše sve delove evropskog kontinenta, uz mogućnost ubrzane integracije. U tom smislu, pominje se princip koji se primenjuje na Kipru, gde bi jedan deo teritorije mogao ostati van punih evrointegracija. Upoređujući situaciju u Pridnjestrovlju i na Kosovu, Kolaković je naglasila da postoje istorijske razlike, ali da se iz perspektive zapadnih zemalja ta pitanja često posmatraju kao deo nasleđa raspada Sovjetskog Saveza i SFRJ.
Iako Pridnjestrovlje nije priznato od strane mnogih država, za razliku od Kosova, Kolaković smatra da je teško predvideti kako će se situacija razvijati. U slučaju Srbije, izazovi su veći zbog blizine ratne zone, ali ne i nemogući. Kolaković je ukazala na ohrabrujuće poruke evropskih zvaničnika koji ističu da Srbija pripada evropskoj porodici naroda.
U zaključku, sastanak u Briselu predstavlja važan korak ka jačanju evropskih integracija, posebno u kontekstu vanjskih izazova i unutrašnjih reformi potrebnih za napredovanje zemalja kandidata.
